Srpski književni glasnik

Смрт Оца. 83

ш о оца нема, јер није био још добио паре за пут. За брата није ни питао, он је био негде у луци, крпио мреже, или (бојадисао барку. Најпосле је отац дошао, пружио му неке паре али он рече да је мало, јер да мора да купи неке дебеле књиге о филозофији. Старац се није ништа разумевао у све "те његове науке, он га је сто пута тако страшно преварио (а "отац је после говорио како његов син купује дебеле књиге и "како ће бити „филожоф“). И кад му је придигнуо дуплу суму онда су се пољубили и он се пожурио да што пре оде, а отац Че остао на друму а у очима (он је то добро видео!) блистале My сузе. Он је осетио! поново да је слободан и готово је "клицао путем, журећи што брже може и непрестано вичући човеку који га је пратио са натовареним сандуком на мазги: — Брже, брже, да не задоцнимо! —

Ова последња слика растанка прешла му је пред очима.

И сад. овај старац..

|. ... Пробудио се око подне. Одмах се сетио оца и позва "слушкињу да види да ли је стигла каква депеша. Још није. било стигло ништа. Он је хтео да продужи спавање, али није више могао. Узе писмо са стола и поново почне да чита: Д раги брате! —

1 Ал ако отац умрег! роди се од једном у њему мисао. Ал ако отац умрег Одјекну дубоко у њему. Јутрос кад је кући дошао уморан од ноћи пробдивене није ни помислио на то,

али после дугог одмора стаде ова страшна мисао пред њега.

Ако отац умре! брат га неће више помагати, то је сигурно! Он ће морати да напусти науке...

___-— Па добро! ја ћу да радим! Отићи ћу кући и узећу :вој део земље па ћу радити! Зашто ја небих могао радити 7! Јбрађиват ћу винограде као и мој брат и бићу мирнији и грећнији. О да бићу срећнији! —

Али му одмах искрсну пред очима слика његовог села.

| — Сељаци су то, не би они могли никад разумети ову оју одлуку. ја би био смешан, као што је Мате Бајлов, који изгубио две године у гимназији па га отац довео кући и Ио је на смех целоме селу. И он је био још дечко од 14 одина, а ја2 Не, то би било страшно!

И сети се како му је било оно кад су га по други пут стерали из гимназије.

“— Отићи ћу у Америку. Тамо барем са знањем три