Srpski književni glasnik

84 Српски Књижевни Гласник. језика моћи ћу започети своју каријеру боље него овде са 10 : универзитетских испита! Кад моји сељаци могу да успевају · тамо и стигну до благостања, зар ја то не бих могаог! —

Али пред његовим очима појави се страшна слика наших људи у Америци и преплаши се и сам од те идеје.

— Не не — отац не ће умрети, он не сме умрети! то би било страшно! —

Скочи из кревета, обуче се и оде на универзитет да види да није примио тамо депешу. А кад ни тамо није ништа добио: оде на ручак а после у кафану „Агкабе:“.

Цело је после подне играо биљара. Готово се побио с' партнером што га је овај обедио да је забележио један поен · више. После кратке свађе продужили су даље игру. Он је играо добро и добијао је. По том је отишао на вечеру па се поново врати'у кавану. Ту је готово до ноћи кибицовао при картању. |

Око поноћи оде кући; чим је запалио електричну сијалицу погледа радознало на стол. На њему је лежала депеша. Потрчи. : ка столу и нервозно ју отвори.

— Причекај сутра Крчића он долази брзим. —

— Значи, није хрђаво! рече и поче да се свлачи, па“ легне у кревет и угаси сијалицу.

Није могао одмах да заспи. После толико месеци то је први пут што је тако рано легао. Та он је био створио од дана ноћ, а од ноћи дан. Окретао се неспокојно по кревету, “ али ни тренутка није помислио на оца: депеша га је умирила.. Сутра долази Крчић и он ће му тачно казати што је; он је кренуо дан после писма, значи да је криза прошла. |

Најпосле заспи својим обичним неспокојним сном. Сутрадан се дигао рано. Узео је први трамвај и извезао се право на станицу. Воз је долазио у седам. Он је поранио за читав сат, а воз је још имао закашњења. Сео је у скверу пред ста- 1 ницом. Врапци су скакали и певали около. Он је би миран; "далеко је од њега била и свака помисао на смрт. Негде је“ засвирала дубоко сирена неке фабрике. Он се нехотице сети“ Далмације. #

— Као лађа у сплитској луци! Баш као Вагоп Сашвећ! —7

Путовао је с том лађом кад је први пут кренуо за Беч, Путовао је преко Трста. Било је велико друштво старих и

А,

и младих ђака. Један старији господин причао је о Бечу чудеса.

|

6