Srpski književni glasnik

на столицу и гледаше на сваки начин да га умири. Иван се“ непрестано гушио у сузама и никако није могао да се заустави. Пријатељ је био још у већој неприлици. Хтео је да буде што | нежнији, а био је све неспретнији. Иван је то опазио и 1 опростио се од њега. Пријатељ га није задржавао.

Кад је изашао на улицу осетио је да свраћа на себе позорност својим уплаканим очима. Узео је први трамвај и извео се далеко ван Беча. Није се могао вратити у своју · уску собицу. Седео је на седалу трамваја и зачудио се кад | је кондуктер јавио да су већ у Шенбруну. Изашао је и кренуо је одмах ка шуми која се простирала недалеко. Био је ванредан | мајски дан и он се попне на брдо и баци се на траву. Далеко · тамо простирао се Беч, видела се звонара Stefanskirchie И Вотиве. Из ближњих ресторација чула се свирка вергла и вашарских инструмената. Негде даље свирала је нека (по свој прилици) војна музика неки ,победни марш. Он је лежао на трави и ни једна мисао није јаче задирала у његову душу. Све је то био неки чудни калеидоскоп без сталне“ форме. Шта више, ни сама смрт очева није га ниједан тренутак целокупно обузела: Два три пута се сетио, мимолетно и одмах друга идеја заменила ју је, друга идеја чега било: једне тице што је пролетела, једне бубе што се задржала на | венцу једног цвета, једног облака, или глупа нека арија · далеког вергла. NOP 0

Није се ни сетио да руча. Ваљда се и сетио али му је“ „изгледало да нема смисла да се диже одатле. Овде му је било тако пријатно, или још боље индиферентно. И занесен маштањем он је пролежао готово цело после подне на овом. шенбрунском брду, па се пред вече довукао до неке кафане, појео нешто мало и вратио се трамвајем у варош. Кренуо је“ право својој кући. Изгледало му је неозбиљно да оде у кафан у ка друговима и ако га је, готово неодољиво, вукла жеља | i тамо. Газдарица му је казала да су га тражили неки млади. људи два три пута прошлога дана, он је само слегнуо раменима и ушао у своју собу. Како му је било мрачно, ужасн ) самом у тој соби! Али није имао смелости да изађе. Узео је књигу да чита а није ништа схватао. Било је још раноји H : имало смисла да легне. Ипак се свукао и легао.“ Угасио сијалицу, покушао је да заспи и није могао. Опет је зап