Srpski književni glasnik

Бјелоушка. 85 на кукца што се укочио и лежи као да је без живота пред сламком дјечака који му не да мира.

ВА Сунце је међутим наваљивало још жешће. Оно растопи | снијег на далеким горама, мраз глечерски и ледене свијеће пећинске, узвитла нове водопаде и слапове те потјера сву ту воду низ корито ријеке. Свјежи, бистри валови потекоше њезиним старим, укоченим жилама, носећи далеко лањски мутеж и глиб, будећи у њену тијелу нагле, јаке срхове. Свјетлост је падала на ријеку продирући све дубље у њу, док не "стигну до дна корита, покривена пијеском и шљунком. Нове трстике никоше по риту, врбе се усправише и помладише свежим сребрним лишћем, а високе процвале траве покрише 'оба бријега међу којима је вода текла, прозирна и лагана. "Вода се изнова разли по барама и тршчацима будећи их на нов весео живот. Ројеви кукаца и јата птица долетјеше са | свију страна, и за први пут све заблиста и зашумори на обалама оне нијеме, мрачне ријеке.

Угријана, прочишћена и помлађена, Мрзлица се напокон "трзну; она раздријеши све своје узлове, расплете све своје чворове, завијуга попут голема змаја што се пробудио на "прољетном сунцу од дугог зимског сна. Сва искричава, плахо"вита и модра, ријека дахне дубоко и снажно па зашуми, зажубори и запјева у ономе подневу, пуном свјетлости и топлине.

IV

; Оно је двоје стајало једно према другоме на бријегу ријеке, пјани од сунца, чезнућа и трке, док је вода између | њих текла и пјевала:

Дођите! Дуго сам чекала

На долазак ваш, на тај дан.

И предуг и ружан је био мој сан; Ал' ја сам међутим у својој дубини, У црноме муљу, у воденој тмини, Шарену родила звер,

Што мајка је хиљаду прољећа

И хиљаду јесени кћер.

Дођ'те! Гдје бијаше лед Пламена искра ће скочити, Низ моје ће корито точити Млијеко се сада и мед.