Srpski književni glasnik

88 Српски Књижевни Гласник.

ставу мрежу у коју је хватала све што се у њој мицало и копрцало. Упијала је у се све мирисе лишћа и коријена на рубу својих брегова и воњала под љетним сунцем мирисима прамаљетним, а понајвише трмом и мајчином душицом. Она је примала у се шуштање лишћа у тршчаку, жаморе у шашку, клокотање водених мјехурића по барама и цику водомареву у врбицима, па их уплићала у своју тиху, једноличну пјесму. Искрила се и трептала на површини, док су хлапови титрали над њом попут прозирних завјеса, тканих од најтање сунчане свиле.

Тихана је гледала у младића кроз онај трептави застор. Он је стајао у ријеци све до појаса и с боковима опасаним пјеном, док је зрцалење водене површине бацало на његова прса безброј немирних, сјајних пруга и колутића, од којих се причињало као да је обучен у неку коласту аздију, извезену по шавовима сребрним гајтанима, накићену немирним златним токама, и дугих трептавих скутова, што их вода носи низ ријеку у лику лаганих копрена. По колобаричима, што су јој титрали на голим рукама, дјевојка видје да је Мрзлица и њу обукла у онакав плашт, и њезин стид буде мањи.

Она погледа Ђердана равно у лице и видје да је младић не мотри више као прије. Његове се очи сјале, али у њима није више било оно ружно од чега се час прије бијаше толико застидјела и престрашила. Осјети да је нашла милост код Мрзлице, да ријека над њом бди, и да та вода воли њој као и Ђердану, па да се нема ничеса бојати.

Тихана није заправо знала да ли иду једно према другоме, или их ријека сама тако носи; али кад се нађоше скупа, и младић јој рече: „Дођи!“ дјевојка прихвати његову руку и пусти нека је он води.

VII

„Кивит! Кивит!“... узвика се вивак, кад угледа на рубу тршчака Ђердана и Тихану. |

Он тресну перјаницом на глави, упре ногама о тврдо блато, нагне тијело напред и поклони се до три пута оним двома, показујући им наизмјенце сада свој бијели трбух, сад блистава црно-зелена леђа. Стопрв кад му дођоше близу, птица полетје пребацујући се у ваздуху и јављајући кликтањем тршчаку да нетко иде.