Srpski književni glasnik

90 Српски Књижевни Гласник.

И она видје најприје у води густу, просуту косу, црвену · попут ватре, пуну бљесака и искара. И угледа округло, бијело лице с великим модрим очима, с маленим црвеним устима и с двјема јамицама на образима. И видје врат обао и танак, на коме је једна жила куцала под бијелом кожом хитро и немирно.

Да, то је она, баш она — Тихана.

Дјевојка осјети, а и видје у ономе зрцалу да је заруменила од стида. Али није више могла дигнути очи с оне слике; нешто је вукло и тјерало да коракне још једанпут па да једном угледа сав лик свој, од главе до пете.

И њезина њедра забијелише се у води; двије једре |

округле дојке затрепташе у бари попут двију потонулих јабука; обли, дјевичански трбух сину на сунцу носећи на средини · јамицу пуну дражести, а слабине изнад бокова заталасаше се ритмички од даха који је полагано њихао она прса бијела и свјетлуцава као мрамор и једва трзао ноздрвама на носу.

Тихана коракну изнова па остаде зачуђена и непомична, као да не вјерује својим очима и као да се боји натјерати и најмањом кретњом у бијег ону другу Тихану, што у њу гледа са дна барице.

Стајала је као кип мотрећи приказу и увиђајући да то није ништа друго но њена слика и прилика. И за први [0] пут у животу сине мисао да је млада и здрава, и да је сва чиста, и да је сва лијепа, и да је сва слатка. Спопала је нека тиха радост, неки лагани занос, и она кимне себи главом, насмијеши се својој слици. Зар није она љепша и чистија од руже у прољетноме врту и од лопочева цвијета у љетњој бари Она није досад знала какове искре носи у косама, и какво 10] цвијеће цвате у њедрима.

И њој дође да клекне на руб барице па да пружи руке и загрли своју слику.

Баш је хтјела пригнути кољена, кад се вода полагано заталаса и њезина слика сва затрепта.

Дјевојка се забрину и урони поглед дубље у воду.

Велика змија, покривена зеленкастим љускама и с бјелим пјегама иза ушију, дизала се из блата и пливала према Тихани. Вијугала је репом и пружала у вис главу гледајући у дјевојку.

Тихана протрну. Сјети се свих прича о змијама и свих опомена своје мајке. Док је животиња мутила воду и комадала“