Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса ! | 91

њену слику, она је мислила на химбеност злодуха и на злоћу мушкараца, о којој јој је мајка кад-када говорила. Нов стид | MH нов страх прожеше је до костију попут даха студена вјетра и она коракну натрашке. | Није сама знала, што би и камо би, кад зачу шушкање у оближњим грмовима.

— Ђердан! шану, па скочи и сакри се између трстика.

(Крај у идућем броју.) ВЛАДИМИР НАЗОР.

ЗА ДОН КАРЛОСА !

(2) ГЛАВА ДРУГА.

КЛУБ ИГРАЧА ПИЉАКА.

Кочије Г. Бифеа пројурише преко Солферинског Моста. Четврт часа доцније, и Оливје де Пренест пређе преко њега.

Он се је био задржао у Министарству само колико да узме из предсобља један пакетић који је био пажљиво оста'вио на једној од црвених клупа. Кад изађе напоље, он одахну и насмеши се. Био је срећан што се тај кулук свршио. Што се тиче тако ванредно брзог успеха његова корака, он је био толико невичан администрацији и политици да се томе није

ни чудио. Место на коме је била зграда Главне Контроле — правоугаоник · оивичен жмиркавим фењерима — изгледало је као

једна широка и суморна мрачна мрља. Оливје је ишао дуж развалина. Иза зидова, чуо је како кишне капљице падају на невидљиви коров.

Он застаде да затвори свој кишобран и боље намести свој завежљај под мишком. Неодређен и сладак мирис од мокрог лишћа запахну га кроз један продор у зиду. Он помисли да се у овом тренутку припрема за свој сеоски живот, и осмехну се наново. Његова судбина почињала је да добија обличје. Он је примао оно што му је она стављала у изглед “не може бити благонаклоније. | „У Вилелеону, помисли он, свако ћу вече да се шетам ван вароши. Она сигурно није много велика.“