Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни Гласник.

И старчић понови, са задовољним смехом који се заврши кречавим кашљуцањем : · Лак коњиц. А-а-а! % есаруњене Оливјеово је на врхунцу. Он баш беше видео! | : где уђе маркиз де Франлје, који му, у том истом тренутку, || пријатељски махну главом. Он се диже да пође к њему. 4

— Господине, молим вас да опростите...

Али га страшна рука примора да опет седне. gi

— Gap BH HMHCTE MOTa MHIHJbeba? Шта је глупље од једног либерала“... |

Оливје разумеде да треба да покаже том човеку његову | заблуду.

— Допустите да се представим: војвода де Пренест.

Неко радосно квоцање умало не задави старчића.

— Разуме се! знао сам. Да шта! Ми смо сви од исте багре... Зар. бисмо иначе били овде7 Али то није разлог да се човек одрекне своје слободе у говору. До сто врага,“ свеједно, младићу; мени је мило што сам се познао са вама.

И, са једном неусиљеном господственошћу која одмах. задоби Оливјеа, он се диже и поклони:

— Граф Матје де Мањоак.

И'опет седе... i |

— Ви се варате, господине, прихвати реч Оливје достојансквено и тужно. ја сам потпуно стран намерама ове“ господе. Ако сам ја овде, то је због тога.

Доцније, кад су догађаји у својој наглости натерали“ Оливјеа де Пренеста да премишља о мајушном узроку те лавине, он је се више пута питао како је он, који је обично тако нерадо говорио о својим стварима, могао бити наведен да се | повери на тај начин овом надувеном старцу. Никад то није могао разумети. Али што је сигурно, то је да је то учинио ...!

— Ако сам ја овде, продужи он, то је због тога што желим да говорим с маркизом де Франлје. Маркиз де Франдјеј има имања у Доњим Пиренејима, а ја.

Он застаде. Шта ли је то регао због чега је Г. де Мањоак тако поскочио 7 |

— И, како је он ловац, и како сам и ја сам ловац, ја сам дошао да се мало обавестим код њега какве дивљачи има у том крају, доврши он.