Srpski književni glasnik
98 Српски Књижевни Гласник.
— Даје ми повода да то верујем што је господин Bude тврдио, лупајући ногом, да ће нам та ствар опет навући про тест шпанске амбасаде. :
Старац га је гледао с једним неодређеним осмејком.
— Ви сигурно имате право. Кукавни, кукавни господин Лаплас- Ледик ! |I
Био је пришао Оливјеу. Његове ситне сиве очи чудно су пламтеле. Он му рече на уво: 7
— Ви сте ловац, рекосте 7 |
Зашто постављати тако обично питање с таквим завереничким изгледом 7 Оливје се задовољи да покаже један мали i украс опточен златом који је Г. де Мањоак носио на свом | прслуку : за
— Зуб од јазавца, одговори он просто.
— Ах! врло добро! сасвим тачно, рече старчић.
И додаде, још тише: ii
" Ви сте ловац. Па лепо, замислите да сте у заседи, с једном добром карабинком Дирбановом у руци. M · Ја више волим своју лефошеовку, примети Оливје сме |
шећи се. зе
— Рекао сам с карабинком Дирбановом, одсече страшни | тихи глас. Добро! И замислите да имате два нишана, и | cre, a-a-a! приморани, ви разумете, приморани да пуцате на један од њих, и да је, од та два нишана, једно карлист, а друге војник либералне војске... |
— Каква претпоставка! узвикну Оливје.
— На кога ћете пуцати 7 ·
— Али ни на кога, господине, ни на кога, одговори Оливј покушавајући узалуд да истргне своју руку из стиска Г. де | Mamoaka.
— Ја сам претпоставио да сте ви присиљени да пуцате.
— Али ништа ме не може присилити на тако нешто, господине, узвикну Оливје, кога овај разговор без свезе поче да плаши. И
Г. де Мањоак лупну жестоко о сто. Чивијице од слонове; кости задрхташе у својој кутији. %
+| Обојица су се били дигли, и гледаху се право у лице, Наједном, старац прсну у смех. < — A-a-a! баш смешно, мој млади пријатељу. ја вид M
да ви имате воље. А ако, уместо да имате испред своје NHMp-,