Srpski književni glasnik

98 Српски Књижевни Гласник.

— Даје ми повода да то верујем што је господин Bude тврдио, лупајући ногом, да ће нам та ствар опет навући про тест шпанске амбасаде. :

Старац га је гледао с једним неодређеним осмејком.

— Ви сигурно имате право. Кукавни, кукавни господин Лаплас- Ледик ! |I

Био је пришао Оливјеу. Његове ситне сиве очи чудно су пламтеле. Он му рече на уво: 7

— Ви сте ловац, рекосте 7 |

Зашто постављати тако обично питање с таквим завереничким изгледом 7 Оливје се задовољи да покаже један мали i украс опточен златом који је Г. де Мањоак носио на свом | прслуку : за

— Зуб од јазавца, одговори он просто.

— Ах! врло добро! сасвим тачно, рече старчић.

И додаде, још тише: ii

" Ви сте ловац. Па лепо, замислите да сте у заседи, с једном добром карабинком Дирбановом у руци. M · Ја више волим своју лефошеовку, примети Оливје сме |

шећи се. зе

— Рекао сам с карабинком Дирбановом, одсече страшни | тихи глас. Добро! И замислите да имате два нишана, и | cre, a-a-a! приморани, ви разумете, приморани да пуцате на један од њих, и да је, од та два нишана, једно карлист, а друге војник либералне војске... |

— Каква претпоставка! узвикну Оливје.

— На кога ћете пуцати 7 ·

— Али ни на кога, господине, ни на кога, одговори Оливј покушавајући узалуд да истргне своју руку из стиска Г. де | Mamoaka.

— Ја сам претпоставио да сте ви присиљени да пуцате.

— Али ништа ме не може присилити на тако нешто, господине, узвикну Оливје, кога овај разговор без свезе поче да плаши. И

Г. де Мањоак лупну жестоко о сто. Чивијице од слонове; кости задрхташе у својој кутији. %

+| Обојица су се били дигли, и гледаху се право у лице, Наједном, старац прсну у смех. < — A-a-a! баш смешно, мој млади пријатељу. ја вид M

да ви имате воље. А ако, уместо да имате испред своје NHMp-,