Srpski književni glasnik
За Дон Карлоса! 99
банке једног карлиста и једног либерала, имате испред своје лефошеовке једног јазавца и једну лисицу, шта бисте њизабрали 7
— Јазавца, одговори брзо (Оливје. Још никад нисам пуцао на јазавца.
— Онда, мој млади пријатељу, рече са својом великом добродушношћу граф де Мањоак, треба да се та празнина попуни до краја ове недеље. Моје имање у Сен-Панделону, крај Дакса, душу је дало за лов на јазавце, а то је на путу за ваш Вилелеон. Учинићете ми задовољство да се задржите ту два дана. Кад полазите 2
— Треба да будем у Вилелеону крајем идуће недеље, одговори Оливје, који не могаде да сакрије да му предлог изгледа врло примамљив. Сутра ујутру видећу господина Бифеа, који треба да ми да своја последња упутства и да утврди дан мога поласка. Верујте да, ако могу...
— Моћи ћете, моћи ћете. Шта врага! ви сте то дужни старом пријатељу вашег оца и вашег деде. И не хитајте толико да се сахраните у Вилелеону... Рекли сте ми, зар не, да не познајете тамо никог 7
— Баш никог.
— Стићи ћете увек и сувише рано у вашу паланку. Дакле, обећавате 7
— Обећавам. Хвала хиљаду пута, господине. Треба ли да понесем своју пушку 7 ; — Није потребно, позајмићемо вам је, одговори с добро-
— Ћудним осмејком Г. де Мањоак.
(Наставак у идућем броју.)
(С француског превео М. М. Илић.) ПЈЕР БЕНОА.