Srpski književni glasnik

А, 23%

TOMAS OV AAAPYME ||, о Nr из

106 Ва Српски Књижевни Гласник.

међу две удаљене куле светиље, као материал из кога ће, можда, они први и највећи нешто узети, и, у најбољем случају, за · корекцију. У том међувремену, свет се умори чекајући на Месију и лучоносца, и тражи што за душу, и жељан је хране,

и људи се поделе на ториевце и виговце, на ове и оне, бију

се ни о што, бацају и себи и савременицима прах у очи, и

дају те временске уметничке школе: само почетке, или само

крајеве, или само средине, али никада велико цело.

Истина је, са сваком деценијом ми имамо нова тражења, ми постављамо нова питања и ми хоћемо друго и „боље“. Али, та тражења, питања, и друго и „боље“, друго- и трећестепени су. Они су материални и периферијски. Централно је: исто, а то је предмет уметности. Промене, у главном, у строју зграде, односе се на палмете, розете и, понекад, триглифе и метопе. У историји уметности, као и у моралним концепцијама, као и у историји религије, етике и права, кроз све могуће материализме, рационализме, емпиризме, критицизме, трансцендентализме и реализме, — централни је проблем исти. Прелазне периоде су лутања и грешке. У тим се прелазним периодама губи бусола; али само привремено. Кад се гледа са „пирамиде времена“, линија је непрекидна. Иде се царском џадом од кинеског Чу-Киња, на две хиљаде и шест стотина · година пре наше ере, на Упанишаде и, одавде на све „златне векове“ Египта, Вавилона, Атине, Рима и Париза, и љубав, „јака као смрт“ и моћна као Бог, иста је од Раме и Сите (Рамајана) до Вертера и Лоте и, тако исто, и све друго. Сва су осећања, у свима висинама, дубинама, ширинама и танчинама, дана од великих људи још на египатским обелисцима, и по асирским таблицама, и по индијским папирусима. Питање је само кад ће да се појави Навуходоносор. Чим се он појави, | Вавилон је дело. Наравно у том ходу док се не дође до тих великих, на путу се дође и до болести које, као пероноспора, падају само одозго, на лишће, или, као филоксера, ударају и у сам корен. И то су те периоде кад се почне да говори о | „старом“, „новом“, и другом. То је први знак болести која ! се развија док не дођу велики. Велики долазе да даду анамнезу, диагнозу и терапију и, наравно, прогнозу.

Промена која се данас осећа у главном је промена израза. | Осећања су иста. Нервни систем реагира на свој вечни начин. · Нека осећања, због употребе и злоупотребе, могу отићи у |