Srpski književni glasnik

„Старо“ и „Ново“. 105

> Исти се тај велики уметнички дух осећа кроз скулптуру од Пракситела до Родена, кроз сликарство од bora до Манеа, _ кроз архитектуру од египатских храмова код Карнака до Свеi шог Пешра, кроз музику од Баха до Мусорскога, кроз плес “од Саломе до Павлове, и кроз мозаике у Свешом Марку, и Дереске цркве у Асизи, и кроз витрине Светог Јована Лате“ ранског: дух кога време не мења и који је без његових ознака шу ономе што је битно. Реакције и реформе које долазе, до“ лазе да га врате, у периодама падања и клонулости, на праву акцију и праву форму. Велики уметнички дух ради за сва И времена. % У „царству духа“. у оном највишем и најплеменитијем, _ нема поделе на „ново“ и „старо“. „Новога“ и „старога“ има по пдвршини. Ту се површине и површинске вредности класофи на такве: „што је доле биће горе“, и обратно. Али, | и ту, у чисто социалним појавама, још нико није измислио осми грех и девето чудо. „Ново“ и „старо“ су само термини, и, као и сви термини, и ови носе све тешке мане класификовања – једнога тренутка. Историчар времена, целога познатог времена, ~ не може их наћи; и нарочито их не може наћи у уметности. – Највећи уметнички дух је ослобођен „чула времена“. Комично | је комично од Аристофана до Молиера: оно право и дубоко – комично. То исто важи за трагично и узвишено од Есхила до ~ Ничеа и Достојевског. Време даје само ознаке, а ознаке нису ни оно што је споредно у уметности. У комичном код Аристоо фана и Молиера, као и у трагичном код Есхила и Достојев'скога, разлика је само у костиму, фолклору, у „местном“ и i у ознакама; иначе су „комична“ и „трагична“ снага исте. | Мали потпадну под време са свима његовим ознакама, и то | по читаве светске генерације, док се не појаве велики лучо| носци и видовњаци који приме лучу и бакљу, пруживши руку по два и три века у назад, и држе је високо горе на виси|. јама за оне који ће се, опет кроз два до три века, појавити | да је приме. И тако се та божанска ватра никако не гаси... [У међувремену, појављује се „ново“ и „старо“, „модерно“ ои „класично“, „реалистичко“, „натуралистичко“, „симболи: CTHUKO“, „романтичко“, „интегрализам“, „импресионизам“, „Нео– импресионизам“, „експресионизам“, „кубизам“, „футуризам“, о „идилично“, „прерафаелизам“, „диагонализам“, „нова уметност“, – „парнасизам“, и тако даље. Све то служи само за везу из-

( „1.

|