Srpski književni glasnik

:

~ re

i ње

а

даље, и тако даље докле год се може да преде жица, и тањи,

108 Српски Књижевни Гласник.

у футуристичком првосвештенику Кандинском кад нам, Звуцима, даје овај звук: 4 ВБИДЕ ТИ.

Плаво, плаво диже се и паде.

Шиљато, танко звижди и уђе, али не проби.

На свима угловима: тискало се.

Дебело-мрко остаде да јасно виси над свим вечностима. Јасно, јасно.

Даље треба да испружим своју руку. Даље. Даље!

И твоје лице треба да покријем црвеним рупцем.

И можда још није све гурнуто: само си се ти гурнула.

Бео скок за белим скоком.

И после тог белог скока опет бели скок

И у том белом скоку један бео скок. У сваком белом скоку један бео скок.

То није баш добро што ти не видиш мутно: у мутноме Ce згодно седи...

N

Ми нисмо ни мало тужни што не можемо да CXBaTHMO а то ли да уживамо, скоро ни у једном стиху Фаншазус, Арна Холца, у чијој поезији, иначе, кад је с главом на рођеном врату, има и понеко добро осебање. Писац ових редов; воли једнога футуриста: то је Ђовани Папини и, у његово! И Тгартсо дионаапо, нашао је често пута неку нарочиту врст) уживања; и воли га чак и кад је овако пуст: „Ја сам, кажел ти, један интелектуалац, један рафинирац, један мислила l један аристократ, један виши човек, једном речи, један члаг елите. Око мене се свет окреће, и за мене је свет створен.. ја сам садржај времена, садржај духа, садржај вечности...“ воли, и то много, сликарство ван Гога кога „нови“ мећу у „нове“ и експресионисте, а он сам себе ставља у оне који „продужавају још јапанске традиције“, и у његовој Ноћној Кавани и у Сезановом Пушачу, и ако за онај билијар кажу да хоће да падне а пушач да уопште и не гледа, ужива много, и цело то извртање линијских и бојених вредности са ужи: вањем прима, јер је дубоко, поштено и искрено све то преврнуто; и, такође, у перуанској крви Гогена и креолској Писароа, налази, код првог много а код другог доста, праве сликарске крви; и воли и лепо осећа, све докле год има уметности, сву уметност чак до „сликарске скулптуре“ једнога Росиа, и „игре симфонија“ једне Рите Сакето, и тако