Srpski književni glasnik

12. Српски Књижевни Гласник.

кажности. Стога се може одбацити као нетачност тврдња да су ради постојања и даљег развијања пољопривредне индут стрије неопходно потребни велики поседи. 4о Због свега тога велики поседи могу постизавати сразмерно замашније количине укупних приноса, али само у овим гранама производње : (а) код којих су послови једноставнији; (0). које се с коришћу могу обављати у ширим размерама без особите људске пажљивости и бриге; (в) које изискују нарочитих савршенијих и скупоценијих производних средстава; (2) чији се производи могу повољно чувати и продавати у већим количинама. Зато су. на великим газдинствима заступљени, > поред шума, поглавито пашњаци, производња жита, гајење“ оваца и одгајивање угледне (првокласне) приплодне стоке. · Али тиме није речено да сва велика газдинства и сшварно- | постижу највеће приносе који се уопште могу постићи са“ дотичног земљишта. Осим тога, позната је и чињеница да су ретки велики поседи који немају пространих паркова, ловишта, и сличних неискоришћених делова земље, и то често на нај- · бољем пољопривредном земљишту. Лако је онда појмити · колика штета мора отуд проистицати за народну привреду. Што се тиче малих поседа, они имају ова привреднац преимућства: | 10 Мали поседи изводе уопште све послове са већом | брижљивошћу и марљивошћу. Стога су мала газдинства у“ сразмерно много повољнијем положају за све оне гране које“ захтевају у већој мери људске радне снаге, обазривости и“ непосреднога старања, и чији производи представљају у односу | према количини сразмерно већу вредност. То вреди особито“ за производњу трговинских биљака (нарочито дувана и мака), | за производњу поврћа и цвећа, за гајање винове лозе,! живине, свиња и младе стоке уопште, за држање и боље искоришћавање музне стоке, па и за сточарство уопште, изузимајући само овце и, донекле, коње. Ово јаче сточарење пак омогућава! малим поседима да дође до веће количине стајскога ђубрета |

' Ову карактеристику потврђује веома убедљиво статистика Хрвате ске и Славоније. По попису од 1895 године било је под виноградима : на газдинствима до 1 јутра (057 хектара) просечно по 12 40/. од целе површине, ч ка таздинствима од 1—5 јутара (0'57—2:87 хектара). по 4:3%, па је тај однос све више опадао са рашћењем величкне газдинстава, док. на 1 газдинствима од преко 1000 јутара (575 хектара) није спао на само 0340