Srpski književni glasnik

почели делити велике поседе него што су уопште и приупили били колонизацији пространих пустих земљишта. · Ову начелну погрешку било је потребно утврдити пре , што се приђе самом излагању мера предузетих досад по ању поделе великих поседа. Као што је у ранијем једном нашем чланку поменуто,! дела великих поседа за целу краљевину заказана је још у окламацији од 24 децембра 1918. Али је то било само начелно обећање. Тек у Прешходним Одредбама (од 25 феi Lopyapa 1919) пришло се ближе решењу тога питања. По 5 9 тих Одредаба, наиме, „сви велики поседи на територији – Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, експропришу се. Из њихове површине,“ вели се даље, „даће се земље оним држављанима који се баве обрађивањем земље а земље уопште "немају, или је немају у довољној мери, и толико колико могу сами са својом породицом обрађивати... О преосталој површини експроприсаног земљишта, као и о томе што се сматра великим поседом ..., одредиће се посебним законом према поседовним и економским приликама појединих крајева.“ Али, без обзира на то одлагање, потоњи 5 10 одмах проглао шује великим поседима сва фидеикомисна добра и све оне поседе који обухватају површину од бар 100 до 500 јутара · обрадљивог земљишта.“ „Ови ће се поседи“, завршује се, „одмах подврћи привременој раздеоби (5 14) редом од нај"већег према све мањем.“ Тај 5 15, на који се овде упућује, прописује да „док се раздеоба великих поседа не буде могла дефинитивно провести..., дотле ће држава поседе означене "у 5 10 издавати... риврсж но под закуп у мањим или већим Т комплексима.“ 2 Убрзо затим, 10 априла 1919, Министарски Савет издао је Наредбу о Привременим Закупима, којом су се имали да изврше _ предњи прописи Прешходних Одредаба. Прелазећи преко тога што је та Наредба, с обзиром на пролећне радове, јако била с _ одоцнила, забележићемо да су њене главне одредбе ове:

10 да привремени закуп има да траје a дана (6 1), и то „само до 31 октобра 1919“ (5 5);

: + „Аграрна Реформа: Општи Поглед“ (Српски Књижевни Гласник, 16 децембар 1920).