Srpski književni glasnik

124 Српски Књижевни Гласник. највећи, Цирих и Берн, због свога радничког становништва, мање везаног за локалне традиције, показују слабо опирање потребном јачању средишне власти. : :

Зато што је федерализам. доследније спроведен у Швај-. царској него у Сједињеним Државама и старој Немачкој Царевини, швајцарски пример чини нам се нарочито згодан за оцену питања какав би успех показала савезна држава“ код нас.

БОЖИДАР ВЛАЈИЋ.

ПРЕВОДИ У СТИХУ И СЛИКУ. : (Крај ) 7 Тако, наравно, иде кроз целу књигу, кроз шарене призоре првога дела, кроз целу Гретину трагедију — епизоду у Фаусту, | али можда највеће дело Гетеово; кроз диалоге и песме, — у | призорима „У Башти“, „На Бунару“, „У Цркви“, „У Тамници“, 3 у балади о Пацову, о Краљу из Туле, у песми о „Изгубљеном 7 Миру“. И тако и кроз други део, који је можда још теже преводити, јер преводиоца не загрева више она ватра осећања која пламти кроз цео први део Фауста; у другом делу, !! оштрина пластичне визије изгубила се, и преводилац, скоро! свуда, има интелектуално да савлађује само мисли и симболе, “ дидактику и алегорију, одевене у господски, чист, светао облик, стално разноврстан и свакад виртуозно прилагођен садржини. | Тако рађен превод, наравно, није могао испасти добар. | Остављам на страну опште тешкоће преводнога посла, и посебице тешкоће кад се тиче превода једног песничког дела 8“ као што је Фаусш. Ма колико да је Фауста било тешко ! превести, Г. Савић, и ако није песник, могао га је боље пре- | јести. По MOM мишљењу, главни је кривац преводилачка школа из које је Г. Савић изишао, школа у којој се оно што 1 је највећма спољашње на песничком делу, број и дужина стихова, сматра као најважније, и у којој се мисли'да је први | израз који човеку падне на памет, ма какав он био, онај на | коме треба остати. О брижљивости, о критичности и укусу, који човека натерују да буде брижљив, мало се у тој школи зна. Г. Савић несумњиво уме да срочи јамбски стих српским