Srpski književni glasnik

ма; доказ су за то врло многи стихови његова превода, и имају потпуно правилан калуп јамбских стихова, десетеца, једанаестераца, и дванаестераца. Па ипак он, много чешће што би било допуштено по тешкоћама превода, гради оме стихове, који час-по кваре ритмични ток, и натерују таоца да неприродно распоређује акценте. по слоговима, тротивно утврђеној, сваком Србину познатој акцентуацији. ја овде не мислим на невеште читаоце, којих у нас много има, који јамбски стих умеју правилно прочитати само кад је тачно десетерац, са метрономски тачно распоређеним арсама И тезама, по калупу: „А oMw2a mu? a ja? a Mu? a Bu?“ који се збуне чим наиђу на једанаести слог на крају стиха, или чим неки слабије наглашен слог треба ради стиха прочитати као јаче наглашен, или кад преко две стопе треба глатко прећи као преко једне, да се одржи број ритмичних удараца. ја мислим на веште читаоце, који умеју да читају лабилне ритме и који шта више уживају у лабилној равнотежи слогова, и који воле да с времена на време сувише правилан и одсечан | ритам буде замењен мање правилним и сливенијим. Али стихови Г. Савићеви о којима говорим нису такви; њих ни највештији читалац не може правилно прочитати. Г. Савић, између осталога, као и цела школа којој припада, брка квантитет с акцентом. И читалац који најбоље уме да чита умори се _ најзад отежући дужине и подижући њихов тон, да би им обезбедио метрички нагласак, и трудећи се у исто време да помири тај метрички нагласак са природном акцентуацијом речи. На крају крајева, мука је узалудна, и читалац "најзад, ако неће стихове да чита као прозу, мора да их чита по метричком калупу, и њихово изговарање онда овако изгледа:

УтУк'о да сам овај бар олОш Са Истока опАсни сух пољУб ПробИја се и жури се благАјни ЗловОљно у нерЕду се развИче . Ко бури даје страст јој и ужАст СмирАју ко озбиљни му украс

И тако даље.

_ Велики број оваквих стихова у Г. Савићевом преводу показује да ово нису случајне омашке, но да је ово систем, и да преводиоци ове школе држе да укус овакве ствари допушта. Кад кажем „држе“, то треба разумети, не да они

“и п Ири