Srpski književni glasnik

150

него што вреди и сама роба која се извози. Такав је случај свима врстама жита (пшеница, јечам, овас), затим са ситн

и крупном стоком, кожама, семењем, итд. Јер, кад се садашњ Ni

Реде

цени у земљи додаду намети, онда је наша роба скупља него [TAB ма где на страни. 10 | је | Ово су само најважније фазе кроз које је прошла наша an

извозна трговина за један кратак период од године дана. Било је, међутим, и других административних мера које су повећавале забуну извозника, стварале забуну и неизвесност на домаћим тржиштима, и производиле застој у пословима. Такви су били, на пример, прописи о осигурању валуте. Листа артикала за које није потребно осигурање валуте сваки час је мењана. Најзад је, после толиких протеста, укинута Девизна Централа и целокупна процедура око тога знатно олакшана.

Али овде не треба стати. Ми стојимо пред закључењем трговинских уговора с Немачком и Италијом: Обе ове земљев јако су заинтересоване нашим извозом. Несумњиво да ће њихови делегати тражити смањивање извозних царина, поред других захтева. Не треба се више заваравати да су све земље које увозе наше производе „гладне“, и да морају да купе од нас.

Даје 30 ДЕ вео NOB: MOM 2 RIM |K}; који је | орао (KOR влада, | BINI Taya

Прошло је време кад су нам купци долазили на ноге, и on кад су морали да пристану на све наше услове. Прекоморски У саобраћај сваким даном је јачи и јевтинији, и европски купци не | долазе брже до потребних сировина и животних намирница у и довољно] количини и по повољнијој цени њего да ове купују | о код нас и да се излажу свима могућим сметњама. NI удруже Ако се жели напретка извозној трговини, од које зависи | ар и целокупна наша привредна моћ, а специално земљорадничка 8) производња, онда се мора обратити више пажње на стварање повољних услова за њено развијање. : 4 | вето НИКОЛА СТАНАРЕВИЋ. |, раоуг | | : oj |I #0 ПО на 15) | ТАЧКИ

|| ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. a | pa СПОЉНА ПОЛИТИКА. — НЕМАЧКО РАЗОРУЖАЊЕ. — Д'АНУНЦИО из — БЕТМАН-ХОЛВЕГ. ; - | | Фроду Савезници никако да изађу на кра( са Немачком. Таман | Ји се једна тешкоћа отклони, јави се друга. Откако је Немачка | оре потписала примирје није ишло глатко. Колико је само требало 554 времена док се закључио Версаљски Уговор и док се он рати-1 i, фиковао! Праве тешкоће су се јавиле тек кад су повраћени oh редовни односи између Немачке и Француске и Велике Брита- a није. Прве тешкоће су се почеле јављати кад је требало извр- m шити овај Уговор. Прво је требало уступити Пољској један | Кош