Srpski književni glasnik

Економски Преглед. 140

"робу да је била тешко издржати утакмицу на светским киштима. · Примера ради, наводимо да је маст била оптеена са 10 динара по килограму (100% од вредности), кад у Средњој Европи продавала америчка маст по 12—13 динара, према ондашњем курсу долара. (Овчје и козје коже имале су да плаћају 20 динара од килограма тежине, (преко 00%, од вредности); јагњеће коже ни са 5 динара царине нису могле бити продаване у иностранству, јер су цене у међувремену знатно пале. Наше жито могло је ићи само у земље с неравом валутом (Аустрија и Чехо-Словачка), јер остале нису гле да плате високу цену и царину од 50 динара по метарПСКој центи. Да су извозне царине биле несношљиве, и да су изазвале оправдане протесте заинтересованих кругова, види се из тога "што је одмах после петнаест дана донето ново решење, којим се царина за извесне артикле (маст и прерађевине од меса, пасуљ, јаја) знатно смањује, а царина у францима потпуно укида. . |, При свем том, највећи део царинских ставова остао је |Непромењен. Странци који долазе'у нашу земљу ради куповине земаљских производа не могу да појме ову политику. Ми допуштамо“ да извесни производи пропадну, било што нема купаца у земљи, било што наша индустрија није у стању да преради целокупну производњу сировине (ситне коже, маково 1 конопљино семе и др.), али не смањујемо царинске ставове да бисмо омогућили извоз. || Оваква трговинска политика доводи до тог апсурда да (је царински приход у трећем тромесечју прошле године износио _KOJI увоза само 0:12% од укупне вредности увоза за то време, док је царински приход од извоза био 19'778% од целокупне вредности извезене робе у истом периоду. Из тога јасно излази (а су извозне царине добиле чисто фискални карактер, и да се "више на извозну трговину не гледа као на средство за појачање производње и поправку наше валуте, него само као на I 1 звор државних прихода, који се чак и као такав довољно не негује и не чува. Уосталом, то се види и по томе што трговинску „поли4 гику већ неколико месеци не води Министарство 'Трговине, тнего Министар Финансија, односно Генерална Дирекција Царина. У последње време умешала се чак и Дирекција Непосредних Пореза, која је задала и последњи, осетан удар извозној трговини. с Крајем октобра донета је измена у члану 127 Финансијског Закона, по којој се од извозника наплаћује 50% од износа "извозне царине на име пореза на пословни обрт. Другим речима, (извозне царине, већ и иначе довољно тешке и несносне, пофвећане су са још 509. На тај начин читав низ наших извозних "артикала не може више бити предмет спољне трговине јер је царина са порезима за неке сировине онолико висока колико и вредност робе, а врло често износи и двадесет пута више

|