Srpski književni glasnik

О О ИАЕА а, · 4 њ • 4 i MNE NJ TN у |]

“

Деб. (i

152" Српски. Књижевни Гласник. | |

— Во y

~ и у

, GO ay ђено да Немци нису извршили Версаљски Уговор, да. оставља рок до 1 јануара 1921 године да смање своју, наро војску, и да савезничка војска окупира и друге немачке терито: рије ако Немци не изврше своје обавезе односно војске, т. |.

не разоружају и смање своју војску. Немци нису извршил ни те обавезе. Они су, шта више, известили нотом Савезнике“ да не могу да распусте народну војску у Баварској и Пруској | (т. зв. бебе евсћи2- и Етуоћлегрећг). Поред овога, они су тако “ удесили демобилизацију да могу, кад им затреба, да мобилишу више милиона људи. По Версаљском Уговору, Немци су тре- бали да покажу Савезницима све тополивнице у Немачкој; они су показали само 2188, а нађено је да их има 5918. Они | су показали 7347 пољских топова, Савезници су нашли 18.000. Они су тврдили да имају 27.000 митраљеза, а нашло се да имају 153.000. Они су уверавали Савезнике да не раде више MI ратни материал, а међутим су радили перископе, лафете, митра- “ љезе; Крупова тополивница ради M нове топове великога | калибра и митраљезе новога типа. Они су предавали старе топове, пушке и митраљезе Савезницима, али су их једно- времено замењивали новим и модернијим оружјем. -:9M Савезничке тешкоће са Немачком повећава велика актив- 3 ност немачких националиста, на челу којих стоје највећи немачки ~“ генерали. Лудендорф и његови ратни, цивилни и војнички дру- гови, сматрају да се ревизија Версаљског, Сен-Жерменског, Нејиског и Севрског Уговора, не може мирним путем извршити, зато раде да га измене силом. Видевши да су Енглези и Фран- цузи непрекидно господари ситуације, ако не војнички а оно политички, ови људи су створили и читав план да их ослабе. Њихови методи су да у Маџарској, Бугарској, Аустрији, “ Тур-. ској и Немачкој, узму власт у руке диктатори; да све ове | земље заједнички“ раде; да се сеје неслога и изазивају нереди у државама победиоца; да се заверенички ради свуда по Европи и то свима средствима. Њихов план је: успоставити | монархије, па, уз помоћ Совјетске Русије, поново почети рат | противу Сила Споразума. Они су толико сигурни били за успех да су већ били спремили и нову мапу Европе. Немачкој би припали Алзас, Лорен, јужна Белгија и северна Француска са Калеом и Денкерком; Холандија би добила северну Белгију. · Данска, Аустрија, део Пољске и немачки део Чешке сјединили би се са Немачким Царством. Русија би имала своје старе границе, осим тога Цариград, Анатолију, Јерменску, Персију, Месопота- | мију и целу Азију. Угарска би имала да добије све земље круне CB. Стевана, део Румуније до Прута. Бугарска би добила Добруџу, Тракију, Солун, евентуално Цариград и северну Арбанију. | Маџари су се први ухватили у ове немачке кљусе, и званично примили и методе рада и планове Лудендорфа. Адмирал Хорти, и ако је са Французима имао добре везе, какве је, у осталом, једно време француска влада и сама желела и створила,

и

|

ki