Srpski književni glasnik

1 BA

Толитички Преглед. 200353

"O je први целу ову националистичку акцију за ства· Средње Европе. Ту: акцију осећамо и ми у нашој земљи. "Данас је поново пред Споразумним Силама питање да Немачка разоружала, да ли се разоружава, или се тајно оружава и наоружава. Између Лондона и Париза воде се говори о томе, уз сарадњу маршала Фоша и Међусавезничке је Комисије у Версаљу. Одлуке о томе биће донесене оро; оне ће бити сигурно оштре и коначне. За њихово ршење требаће можда нових окупација у Немачкој. Нове коће су опет у изгледу. Највећа је та што Сједињене“ ричке Државе још нису признале Версаљски Уговор, на е је Вилсон толико радио. У томе је снага и тајна немачкога угпора и акције.

у |

Д'Анунцио је за непуну недељу дана одиграо и последњи јин италијанске ријечке.комедије. Он је, договорно са одговорним јиниоцима, пре петнаест месеца ушао са добровољцима у Ријеку, основао доцније Кварнерско Намесниш тво, заклевши себе своје јунаке да га до последњега дана бране. Кад је несрећни палски 'Уговор од наше Ријеке створио независну државу Ријеку, и дао Италијанима добар део наше земље и народа, Д'Анунцио се опет заклео да неће жив из Ријеке. Он није Пбио задовољан, и ако су одликовање графа Сфорце орденом шнунциате, и подизање малога млетачкога Јеврејина Волпија ја степен графа, несумњиви докази да, и званична Италија и · цео италијански народ, сматрају Рапалски Уговор као најбољу италијанску победу у овоме рату, — Д'Анунцио је хтео и КварШнерско Намесништво с Ријеком. Кад су се почеле приближавати опрезно италијанска флота и војска са сува и са мора ијеци, он је распустио своје јунаке зато што „не вреди умирати а Италију“, сео је у аероплан и ишчезнуо незнано куда. Комедија његова је свршена за данас; сутра, може почети нову, Шкад намучена Ријека почне живети самосталним животом између нас и Италијака. Пошавши са Ријеке он је припретио свету Шда је још жив и да је неумитан.

___ Ђолитијева влада показала је овога пута да хоће да држи Шсвоју реч. Она је учинила несумњиво велику услугу својој држави. Она је на тај начин дала и један доказ да жели добре односе са нашом државом. Она је пружила могућност за даље пријатељске разговоре са њом, и ако се не може заборавити да Це Рапалски Уговор. један највећи непријатељски акт према [4 нашем народу који је Италија икад учинила.

[а Бивши ратни канцелар Немачке Бетман-Холвег умро "је. Канцелар-чиновник управљао је спољним и унутрашњим пословима осам година по наредбама из Потсдама. До проı гласа европскога рата Холвег је радио много и добро за своју отаџбину. И, како је непрекидно и унутра и споља спа-