Srpski književni glasnik

i, || (| и

савао Немачку од импулсивних подвига 'дара Вилхема, ц свет веровао да је државник либералан, помирљив и доброне меран филозоф са космополитским идеалима. Чим се прогла; сио рат, Бетман-Холвег је енглеском посланику Гошену река за уговор о неутралности Белгије да је „крпа од хартије“, ау Рајхстагу да за Немачку не постоји закон кад је она у нужди и да зато мора погазити неутралност Луксенбурга и Белгије Ове две изјаве, ова управо наивна извињења за гажење једног свог уговора, као и доцнија његова тумачења кроз новине, утврдиле су да је. Бетман-Холвег канцелар био играчка у рукама потсдамских јунака, а немачки цар свесни кривац за светски рат. :

Бетман-Холвег је написао једну књигу о Рату (Венасћјипреп zum Welfkriege, Berlin, Reimar Hobbing, 1919) H nokKyшао да брани и себе и Немачку. Оно што је написао личи на једну поштену исповест; њега приказује недорасла, слаба, а Немачку као земљу коју су неколико шовиниста, 'с предумишљајем, увели у рат. Од почетка Рата па до јула 1917, Бетман-Холвег је сваким даном показивао да је немоћан. Знао је да ће Америка ући у рат ако бе предузме неограничена подморска акција, па то није спречио ; могао је добити добар мир, па није смео закључити га. Кад су га јула 1917 изненада оборили, нико се није ни тада ни доцније осврнуо за њим. Овај Рат је срушио многе репутације, и војничке и државничке, па је срушио и његову. Од многих предратних војника и државника можда неће остати ништа, али од Бетман-Холвега остаће за увек она бестидна реч: „крпа од хартије.“

ИНОСТРАНИ. ПОДСЕТНИКУЕ / Децембар 22, 1920. — Д'Анунцио огласио рат Италији. – Децембар 25. — Италијанска војска опсадила Ријеку. - | Децембар 27. — Између Кварнерског Намесништва и Италије закључено примирје. Децембар 28. — Грчка влада насилно узела из грчке Народне Банке

две стотине милиона драхми. Одговорила Силама Споразума да се Константин неће никад одрећи престола. |

Децембар 29. — Д'Анунцио аеропланом отумарао са Ријеке.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — „ОБЗНАНА“. — КАБИНЕТ Г. ПАШИЋА. Београд, 10 јануар, 1921. Пред саму оставку, као последњи свој акт, Влада Г. Д-ра

Веснића издала је једну Обзнану, тако названу извесно у недостатку бољег имена, која је, у ствари, једно решење Мини-

старског (Савета са законском снагом, — и више него законском снагом, пошто се њиме обустављају прописи о штампи,