Srpski književni glasnik

вреде, трговинским везама с иноземством, — и у последње е, као председник економско- финансијске секције наше егације на Конференцији Мира, и као министар, и финанском политиком наше државе. У исто време стизао је да ни свој широки интерес за врло разне научне области, за иродне науке, за друштвене науке, за књижевност, за уметност. Као човек, био је као ретко ко вољан да штедро погогне свакога коме је његова помоћ била потребна, омиљен д свих пријатеља и познаника, и један од најдуховитијих и најбриљантнијих саизеиг"а кога смо у овом нараштају запамтили. Он одлази кад нам је још много требао, прерано, жртва своје вредноће, преданости и пожртвовања у родољубивом раду.

Тодор Стефановић. Виловски. — Децембра 28 прошле

годишњи публицист и шеф Пресбироа. Рођен 1854, у Земуну, он је свршио основну школу и нешто имназије у свом родном месту. Већ 1867, отишао је у Беч, де је поред свога оца, пенсионованог мајора и писца некоJIHKHX војних и историјских списа, провео целу своју, младост | омладински патриота и књижевник, Виловски се и сам“ дао на књижевност. Почетком 1876 кренут је'био у Бечу илустровани лист Српска Зора, и Виловски се убрзо прими његова власни'штва и уредништва, и уређивао га је неколико тодина. Српска Зора је имала прилоге најбољих тадашњих српских књижевника. Љ. П. Ненадовић објавио је тамо Писма о Црногорцима, |Љубиша Причања Вука Дојчевића, и Лаза К. Лазаревић своју Гпрву приповетку Први пуш с Оцем на јушрење. 7 Виловски је и иначе радио на књижевности. Његове Успомене (Карловци, 1907) садрже многе вести о нашим књи– жевним · и политичким радницима у периоду од 1867-1881. Он је оставио и други део својих Успомена, у рукопису. Тај део говори о његовом животу у Србији, и пошто је он имао Гвеза „са главним политичким личностима у добу 1881-1887, јаГмачно ће бити врло интересантан. Требало би да их Колар· MeBa Задужбина или која друга установа изда. И“ Главни рад Виловскога био је на историји Београда. Два Сена чланка, Сшари Београд и Цркве и Школе у Београду, ' изашла су у првој серији Српског Књижевног Гласника. Неки "су одељци излазили у другим листовима. Али је дело као Т целина ипак остало у рукопису, и заслужује да се штампа.

Ернест Дени. — После тешке операције, 5 јануара умро

(је у Паризу познати славофил, професор новије историје на · Париском Универзитету Ернест Дени. —— Рођен у Ниму 1848, он је као млад професор учествовао у рату 1870- 71 године и припадао поколењу које је ступило у јавни живот после KNJ

NO

Ас | |) 1

| године умпо је наш сарадник Тодор Стефановић Виловски, NV

добар део живота. Угледавши се на оца, који је био “и велики,