Srpski književni glasnik

172 * Српски Књижевни Гласник.

ЗА ДОН КАРЛОСА!

ГЛАВА ТРЕЋА. ВИЛЕЛЕОН.

Оливје де Пренест стиже у Бордо у петак 3 децембра. 1875, у седам часова изјутра. | Он остави своје пртљаге на станици, и пође кроз град, понев са собом само малу путничку торбу у коју је био оставио три завоја с овим натписом: „Ошвориши шек по вашем доласку у Вилелеон“; ту су била тајна упутства Г. Бифеа и генерала де Сисеа, Министра Војног. Он би више био волео да не носи при себи. Али се бојае“ да се њихови огромни печати не изломе. Зато ни једнога часа,“ за све време пута, није могао да се одвоји од своје торбе. Г. де Мањоак, који је био ненадно позват у Ланде прошле. недеље, још сутрадан по вечеру кад су се упознали, био му. је заказао састанак у Бордоу, у хотелу Бајон, за идући петак.“ Оливје је рачунао да проведе с њиме суботу, и убије тако у 1 лову једног од оних много хваљених јазаваца. — У Вилелеон M је требало да стигне тек у недељу увече, али је он полагао на то да се не задоцни и да, још у самом почетку, не падне у исту грешку као сироти Г. Лаплас-Ледик. |

IT. де Мањоак није још био стигао у хотел Бајон. Како 7 је састанак био уговорен тек за подне, Оливје се томе не зачуди. Он се поткрепи, доведе у ред своју једноставну тоалету“

и оде да се прошета корзом Интендантуре.

У бледа сунчана децембарска јутра, Бордоом струји један жив и хладан ваздух који човека чини веселим и отвара му | вољу за јелом. Оливје де Пренест ручао је слатко, сам истина, будући да Г. де Мањоак још није био дошао. „Он обично стиже | возом у три сата,“ рекоше му у хотелу. „Врага, помисли Оливје, 1 како полазимо вечерас у седам и по бајонским возом, он неће имати много времена да се шепури по Интендантури. | До душе, он је, сигурно, добро познаје.“ ;

И Оливје, да прекрати време, носећи увек своју торбу, | оде да попуши цигару дуж кејова. Ручак је био прекасан, Вино боље но што му је ико могао рећи. Он је био потпуно блажен.

„Ове лепе и велике лађе, нихајући се неосешно по шихој