Srpski književni glasnik

ЊУ 171

ајала у један загрљај супротне брегове, преплићала у плетер пролистале врбике, шаш-поља и тршчаке, отваводене жиле од мочваре до мочваре, од баре до баре,

Из муља је мог, Из моје је студи и моје тишине, Из моје најцрње дубине Скочио млађани бог.

ја седмеро понора имам У утроби својој... Муљ, мрак И студен у себе ја примам. И чекам и дуго се патим Док дође тко зна да ме милује К'о жену, да свлада ме, силује, Па онда сав сумор и блато У радост и злато Да вратим.

Дођите !... Живот је свет, И дивни су његови дари. И красан је св'јет, И чаробна тајна свих ствари ја седмеро утроба имам У кориту своме; ја примам У себе муљ, студен и мрак, Из понора мојих да скочи Млаз бистри, што шумећ се точи, Жидак сунчани к'о трак.

Дођите !... У мојим грудима Шарена се родила зв'јер, Што мајка је хиљаду прољећа И хиљаду јесени кћер.

ВЛАДИМИР НАЗОР.

ЛА А БИЛИЕ

M | у