Srpski književni glasnik

1 За Дон Карлоса! |. | || 127

„Дочекаће ме свечано“, помисли Оливје.

И спреми неколико речи, врло срдачних.

Међутим, — ни сам није знао зашто, — није се осећао _ као што треба.

Тај утисак ишчезе кад уђе у двориште среског начелства. Ту је било пет-шест коња који су ударали копитама по _– плочанику. Војници су их држали за узде. Оливје се осети на | неки необјашњив начин окрепљен кад познаде војничку уни““ форму. Војници су се тужили, псујући, да је ноћ хладна и да немају дувана.

Оливјеу дође воља да им стегне руке и да им понуди цигарете. Затим помисли да има преча посла но да убија свој глас у друштву са сеизима. У осталом, његов вођ био му је “ отворио једна врата у левом крилу зграде. Они прођоше обојица, пипајући, кроз ходник, и Оливје се нађе у једној малој – трпезарији, осветљеној само двама светњацима који су “стајали на постављеном столу. (Оливје је био гладан. Он заседе за сто не тражећи објашњења. Неми послужитељ служио га је с великом окретношћу. Оливје никад дотле није _ пробао жирансонско вино. Он зали њиме обилно једну изврсну пастрмку и једну не мање добру пастету од јаребице. jj, Спрам пламена од свећа, он је посматрао са задовољством ___CBOjy чашу напуњену лепим вином отворено румене боје. _ Кроз њу је назирао у сенци нејасну прилику свога Ћутљивог _ мајордома. „Нису ме преварили кад су ми рекли да ови _ Бискајци нису нимало отворени, говораше он у себи. То је 1 чудно, изгледа ми да сам видео ову главу негде, и то скоро.. Али они сви наличе један на другог.“

, У истом тренутку, учини му се да чује неку далеку вику: _ разговоре, смех... Он ослушну. Али не чу више ништа.

| Он се диже и запали цигару на једном од светњака. Ћутљиви слуга дочепа други. Оливје пође за њим.

о Они се попеше уз храстове степенице. На првом спрату, – кад виде у предсобљу попрсје Мак-Махоново, Оливје се на“ смеши. Он се осети још угодније кад познаде Г. Бифеа у | једном од два портрета који су, поред попрсја, красили то пред|| _ COOJbe. Друго му се учини да је лик војводе д'Одифре- -Паскјеа. | „А ово је без сумње моја соба,“ рече он у себи.

Одаја у коју је био ушао била је доста лепих размера.

“ Одељење за спавање запремало је једну страну. С друге стране | 12