Srpski književni glasnik

„Vi

За Дон Карлоса! j 179 Заповести! Његова путничка торба! Ах, оставио је доле, у трпезарији. ђе Е Он појури вратима. Квака се подиже. Али врата остадоше затворена. Оливје навали бесомучно да их отвори. Неколико "тренутака тресао их је, викао ; све је песнице изубијао. Узалуд. || Врата су била заригљена споља. Оливје је био, просто на | просто, сужник у својој соби. ; Онда, мало блед, он се врати ка средини собе. Један | 'осмејак пређе му преко усана. Срески начелник у Вилелеону | "био је ишчезао. Остао је само војвода де Пренест. : Оливје пође ка одељењу за спавање. Постеља је била – спремна и блистала се од белине. Он је опипа. И грејалица (је била ту. Спрам једног огледала, он наново завеза своју кравату.

ј Ha ноћном столу стајало је стакло и шећерница. Он попи чашу воде. Чист и оштар ваздух улазио је кроз отворен “ прозор. Глава је почињала да му се разведрава од страшног ·жирансонског вина.

| „Но, рече у себи Г. де Пренест, хајд'мо редом. Уз ово"лику услужност, мало је вероватно да ја имам посла с обич| HHM разбојницима. Побринимо се ипак за материалне ствари!“ : Он извуче из своје бележнице четири-пет хиљадарки. | · Лутао је погледом по соби, док не сагледа библиотеку. На "повезу књига стајало је записано малим златним словим: |. Среско Начелсшво у Вилелеону.

A Он узе једну књигу: Сладосшрашће, од Сент-Бева, отвори "је, уметну између листова своје банкноте, затим остави свеску | на њено место.

; | — Овде могу бити сасвим спокојан. Нико неће доћи да 4 их тражи.

Онда седе у једну широку удобну наслоњачу, и очекну. Наједном, задрхта. Шљунак је шкрипео испод отвореног прозора. Неко је ишао по башти. || Оливје угаси лампу. Затим, полако, врло полако, приђе розору и погледа. ; Најпре не виде ништа. Два одвојена шума пунила су ноћ. Шум ветрића који је пролазио кроз још не сасвим оголело KO и удаљенији шум неког мрачног горског потока који је морао тећи негде у дну парка.

и“

у