Srpski književni glasnik

IO Српски Књижевни Гласник.

А затим му се указаше у ноћи две златне тачке. Две особе, пушећи, шетале су се баштом. Месец изби из облака. Оливје виде најзад две сенке. Г. де Пренест промотри прву. То је био један танак човек, · гологлав, заогрнут великим црним огртачем. Други, који се“ клатио у ходу, увијен у кабаницу која му је падала до земље, | био је див од човека. Носио је огроман двороги шешир шпанских свештеника, дуг скоро метар, савијених обода као олук. Оливје се стаде трести од махните жеље да прсне у смеј. Он се сети Бомаршеа: „Ах, Базило, слашки мој, ако је икад ико заслужио лесковак ...“ % Али се одмах опет уозбиљи. Две сенке биле су застале. ' Једним заповедничким покретом, гологлави човек давао је | знак да се слуша. С челом наслоњеним на гвоздене прегаче, Г. де Пренест | ослушну. И тада, више но што чу, он осети један далек, | испрекидан, потмуо тутањ... i

Ton!

(Наставак у идућем броју.) (С француског превео М. М. Илић.) ПЈЕР БЕНОА.