Srpski književni glasnik

Две Мисли пред Конституантом. 195

— Светски устави врло су кратки у погледу школства. Ште • тиче васпитања маса, оно није унесено у устав ни у оним Бама где је тај покрет одавно ојачао баш уз државну моћ. Узрок је томе што већина тих устава потиче из стаijer времена кад покрета за васпитање народа још није било Г довољној мери, па је државна помоћ доцније уређена бичним законом. Од устава који су донесени у најновије реме, дански устав од 1915 (у главном онај из 1849) није ам познат, а у ономе који је дотле важио није било говора » васпитању народа. Нисмо имали у руци ни устав ЧехослоBake Републике. Али јесмо устав Републике Немачке од 11 шгуста 1919. Ту је дотично начело изражено (у последњој алинеји члана 148) овим речима: „Оаз Volksbildungswesen,

einschliesslich der Volkshochschulen, soll von Reich, Lindern imd Gemeinden gefordert werden.“ („/lpxxaBa, nokpajuHe M OH-

тине треба да унапређују васпитање народа, подразумевајући у и народне високе школе“.)

И код нас би требало унети сличну ставку да се самим

уставом загарантује редовна државна помоћ великом покрету sa васпитање народа. Без уставне подлоге, много ће се спорије оћи до нарочитог закона којим ће се регулисати ова државна вомоћ финансијска и морална. Без државне помоћи, пак, сам окрет није се. могао развити ни у другим, напреднијим земљама, а још мање ће код нас. у У нацрту Устава од Г. Смодлаке ово начело није истакjj" нуто. У нацрту Г. Ст. Протића такође не. Ни новији страначки а | ирограми не истичу ствар довољно јасно. Нацрт програма 47

.з 4 i

18 |

де емократске Странке говори само о потреби да се досадашње нколство промени. Програм "Републиканске Странке истиче (јасно ову ствар међу дужностима странке, али не истиче с довољно јасноће у колико би се те дужности тражиле и за | државу. Програм Савеза Земљорадника јасан је и у погледу i ве дужности за саму државу, и доста опширан, али ни он не спомиње Устава. | Да додамо неколико речи коментара уз наш предлог, како је горе стилизован. | Под „установама за систематско васпитање народних слојева“ ми мислимо на:оне заводе који, под разним именима („народне високе школе“ у Данској, „народне академије“ у и ведској, „народни университети“ у Француској, „универси: 13%