Srpski književni glasnik

194 : | Српски Књижевни Гласник.

| 2 припадности „Југославен“, а за тим и језик његов постај „Југославенски“, па и народност. O

И Г. Решетар као филолог, примивши већ једном назит „Југославија“, брани гледиште да се и придев и име народ: ности узме свуда једнако по томе са „а“. Немогуће је шаренило које „привремено“ заступа уредништво Нове Европе (25 но: вембра 1920) предлажући да се пише: „Југославија“, „Југесловен“, „јужнословенска“. У том шаренилу греши исто так и Г. Решетар чувајући и реч „Словен“ и реч „Југославен“ | неким деривацијама. А Али нашто све то, кад се и за име државе може имати чист народни облик! Оставимо име Југославија странцима. Они код нас који су се, како веле, навикли на њ, лако ће | се и одвићи. Ми смо се од јуче навикли на облик „Словеначка“ Одбацимо све те ненародне облике и свуда узмимо народне облике са „о“ : Словен, Југословен, Југословенска, југословенски Неки истичу облик „јужнословенски“ као вернији законима нашега језика. То може да вреди за придев, али би именице „Јужнословен“ и „Јужнословенска“ изгледеле насилно везане из две одељене речи и два одељена појма („Јужни Словен“, „јужни словенски“). И још једна ствар: „Јужни Словен“ ознака је у главном географска, док „Југословен“, као посебна деривација, треба да означава једну посебну расну синтезу, једну нову ниансу у самом појму „Словен“. Нашем човеку без сумње ће пријатније звучати кад се | e буде говорило „из Југословенске“, „по Југословенској“, итд. | него „из Југославије“, итд. Одбијајући назив „Југославија“, Србин 7" из народа сматра га кадшто неком заосталом аустријанштином. 14 Назив „Југословенска“ бољи је дакле у језичном погледу, и паметнији у политичком, пошто би био мање мрзак. Ми Ha- | рочито истичемо политичку страну као практички важнију.

П. —- Друга наша мисао односила би се на уставну ставку | • народном просвећивању. Ваљало би истаћи да се држава има бринути не само обичним школама него и непосредним просвећивањем народа као народа. То би се казало по при- ||| лици овим речима: „Државне и самоуправне власши унапрефиваће установе за системашско васпишање народних слојева ·

дајући им редовну помоћ, која ће се одредиши нарочишим законом.“ 4