Srpski književni glasnik

\

108. Српски Књижевни Гласник.

рушећи, у пуном, неуздржаном бесу, све оно што је т смишљено и тако напорно на оном пољу стварао. Ми одлучно сматрамо: да она чврстина или слабост љу ског карактера, храброст душе или њезина мекушност, · снага или слабост што се изражава у људским поступци и сваковрсним манифестацијама људског духа, није нешто; само донесено, урођено, наслеђено. Те особине стичу се (0 васпитањем, оним продуженим утицајима којима је задатак развијају све корисне способности човека, и које су, истина, још условљене и спољашњим приликама које окружавају људ-| ски живот. Тако један човек који са својим природним склоностима ступа у живот сусреће и наилази у овоме, поред! путева којима теже да га упуте његове наклоности, и друге, разне, често са свим супротне путеве. На тај начин сваки се! човек налази на раскршћу путева између којих има да бира. И ето ту и тада приписује се душевној слабости карактер! фаталности ; јер само зато што се највећи, огроман број људи a искључиво и слепо поводи за својим урођеним наклоностима | ми велимо: било је неминовно да они тим путевима пођу. Али, примећује се, у том напору за савлађивањем човек. може врло мало им боље рећи не може ништа, јер су о | унутрашња осећања и оне природне тежње главни и скор једини покретачи његових поступака. Тај сложени психо-фи | зиолошки механизам једини је, веле, чинилац који дела. У томе, механизму, према Т. Рибоу, налази се моћ која једино по креће на рад и задржава. Тај психо-физиолошки рад, каже | он, завршава се, с једне стране, једним стањем свести које га: | VINA али које само сеобом нема никаквог дејства и, с друге стране, покретима и задржавањем. Хоћу не ствара; | оно констатује једно стање ствари произведено у механизму; оно није узрок већ последица. Не може се, према томе, прет- | поставити да постоји моћ која би могла учинити да се иза из ланца последица и узрока, нити је могућан апсолутни почетак. Алфред Бине вели: Свест осветљава и открива, али не! дела. Интелигенција је пасивна свест, она схвата предмет и. то је опажање или идеја; она опажа однос и то је расуђивање; она опажа однос међу односима и то је резоновање. Свест је увек у ставу посматрача. | Али и Бине уздржава се да улази у закључке који проц излазе из тврђења да је свест само сведок о радњи која се!