Srpski književni glasnik

202! _ Српски Књижевни Г ласник.

познаје; али се он увек покорава, никад не командује нити | уводи апсолутне почетке. Он нема могућности да подстиче и заје правац појавама које се догађају у машини, нити воља. 14 може слободно да бира начин трансформације. :4

Али Толстој не схвата детерминизам онако како су га“ схватили природњаци; за њега, дуалисту, питање има две“ стране од којих ће једна бити вечно отворена. Док њих инте-' | ресује само мускулно-живчана активност у човеку, онај физиолошки механизам, и док за њих нема слободе зато што“ се човек изражава само покретима мускула, који зависе од | рада живаца, дотле је за њега човек дело Свемогућег и одликује се свешћу, дакле оним непоколебљивим сазнањем слободе. На ову примедбу његову они одговарају: Све операције у којима ми посматрамо свест као активну управљане су ма-. териалним променама које су свесне, али које делују у толико у колико су материалне, а не зато што су свесне. И нико: нема права да тврди, вели Ле Дантек, да негација апсолутне. слободе води фатализму. На против, од свих тела природе, · живо биће, због сазнања које има о себи самом и околини, може да експлоатише детерминизам. То је та екплоатација детерминизма у границама у којима ми познајемо елементе детерминације будућности. Фатализам је заблуда која је у посматрању живе индивидуе као чиниоца леоПоеабје у извр- шењу догађаја у којима је умешана и чије извесне важне | елементе не познаје.

Ми признајемо да нам је доста нејасно ово што се од- 1 носи на експлоатацију детерминизма, по MOHHCTHMA, H Harnena | нам ипак да су они у непомирљивом положају кад тврде: да човек, као биће, које има сазнање о. себи и околини, може да експлоатише детерминизам, а у исто време одричу му најмању моћ да подстиче и отпочиње, да вољом · утиче на догађаје у којима је умешан. Они кажу у чему се састоји фатализам, на један јасан начин, али као да је баш тачно то њихово сматрање. Ако би се догађаји, у којима је товек умешан, развијали и извршавали сасвим независно од његове воље, ако би они строго следовали једном унапред обележеном путу, у главном утврђеном у простору и времену, онда би, свакако, доста лако било открити ред којим се они нижу и кога се они држе, онда би опште. тенденције било

ГЕ. Le Dantec, PAfhćisme, p. 189; Science et Conscience, p. 28.