Srpski književni glasnik

· Снага Воље и Снага Идеје. 201

| чини, да бира; ту моћ он несумњиво има у великом, широком обиму, у великом, огромном простору, све док не наиђе. на препреке од којих чак све нису несавладљиве.

| Ми не можемо добити појам слободе у времену, вели он. "Човек дигне руку. Да ли је могао да је не подигне у оном прошлом моменту времена “7 Не, објашњава он; онај моменат кад је човек први пут подигао руку прошао је, неповратан је. Човек је могао само оно што је већ урадио и то што он затим није подигао руку није доказ да је он могао да је не “подигне, јер је све тада друго у њему и око њега него што "је првог момента било. Да би замислили човека слободног, "треба га замислити у садашњости, на граници прошлости и “ будућности, а то је немогуће. Један човек је морао хтети и “ мислити баш оно што је хтео и мислио даног момента, веле _ природњаци, и никакво искуство не може да реши овај проо блем, јер што је прошло прошло, ту се не може ништа. Монисти сматрају : да у човеку не постоји једна битност “која би независно управљала његовим телесним механизмом, о већ да су мисли и одлуке везане за модификације супстанце _ индивидуине; да не постоји механичар независан од људске _ локомотиве, већ да је она свој сопствени механичар. Постоји “стање својствено једном извесном скупу ткања, серија вариа: ција у једном делу тела, која управља, креће, задржава, према случају, активност свију органа живог човека, а ово стање је | само последица физичких и. хемијских реакција које се про– изводе између тела и околне средине или у унутрашњости "тела и које су, као и све реакције физичке и хемијске, пот“о чињене универзалном детерминизму. За монисту резоновање "и одлуке манифестоване у менталитету човека само су рефлекс ТТ физичко-хемијских покрета мозга, који су потчињени општем i детерминизму. Зато је за мониста немогуће да је неко хтео : у даном моменту што друго а не оно што је баш хтео у том “моменту ; човек је морао хтети или“мислити баш оно исто ___HITO је хтео и мислио у даном моменту. Према томе воља _ uopBeuHja HHie слободна у апсолутном смислу, и човек је само 0. cRecHa лутка која има илузију да је слободна. Воља не утиче "у свету; она се производи у човеку не креацијом, већ транс"формацијом енергије. Човек је машина у којој се троши храна, "оксиген, топлота, радиација сваке врсте. Он се покорава окол– ностима, од којих су му неке познате и од којих друге не