Srpski književni glasnik

208 Српски Књижевни Гласник.

у просечном приносу свих врста жита, онда би 50 хектара у. Банату и Бачкој вредело колико 87 хектара у Далмацији. Према границама, међутим, које је Министарство за Аграрну. Реформу утврдило за велике поседе, 50 хектара у Далмацији | вредело би колико 300 хектара у Бачкој и Банату! a

По себи се разуме да се поменути жетвени принос жита. не може сматрати као једино мерило за одређивање граница великом поседу. Морају се узети у обзир и друге врсте усева (особито дуван и индустријске биљке), и друге пољопривредне · гране (виноградство, воћарство и сточарство), и други при- вредни и социални односи (саобраћајна средства, насељеност, · досадашња величина поседа, радничке прилике итд.). Све те остале околности измениле би, мање или више и у једном или у другом смислу, предњи однос. Али, ван сваке сумње, | та измена неће границе великих поседа ни приближно примаћи онима које је утврдило Министарство за Аграрну Реформу.

Са каквом су површношћу и произвољношћу утврђиване те границе показаће и усвојен однос између површине обрад- 3 љивог земљишта и површине земљишта у опште. По Уредби, однос прве врсте према другој врсти земљишта утврђен је за Далмацију и остале прикључене покрајине као 50 : 100, а за Банат и Бачку и остале крајеве, именоване уз њих, као | 300 : 500. То значи, да се од „земљишта уопште“ рачуна обрадљивога земљишта у првом случају 50%, а у другом слу- | чају 60%,. У ствари, међутим, од целокупне површине долази на обрадљиву земљу у Далмацији просечно само округло 209, а у Банату и Бачкој округло 81%/,. Чак и кад се узме у рачун ~, позната чињеница да велики поседи располажу шумама и паш- ; њацима сразмерно више но мали и средњи поседи, ипак је искључена могућност да се дође до оних односа које је усво- ” | јило Министарство за Аграрну Реформу.

Из свега овога види се јасно да је Уредба, у њеном најглавнијем делу, састављена на скроз произвољној и погрешној основици. Њоме се, нехотице или хотимично, ишло на то да · се, на очигледну штету замишљеног и корисног стварања малих | поседа, заштите од поделе велики поседи баш у оним крајевима у којима су такви поседи највише заступљени. За Далмацију, на пример, утврђене су, као што је већ истакнуто, | најуже границе великом поседу, т.ј. 50 хектара обрадљивог земљишта и 100 хектара земљишта уопште, ма да је тамо |)