Srpski književni glasnik
аграрна Реформа: Подела Великих Поседа. 207 аде 1 YA
'оричку, Истру, Далмацију и Херцеговину, — а друга, Hnajа, за Славонију у жупанијама Вировитичкој и Сремској, тим у Банату, Бачкој и Барањи.
Пре свега, пада у очи широк појам израза „велики посед“. сада је свугде, и у теорији и у пракси, појам малих, средњих и великих поседа одређиван у главном према каквоћи самог земљишта и интенсивности пољопривредне производње на њему. Што су та два чиниоца заступљена у слабијој мери, тим су границе појединих категорија поседа све више проши· риване. Један посед од 100 хектара може бити увршћен у – велике поседе, ако располаже плодним земљиштем и ако се на њему интенсивно газдује; али се може сматрати, чак и у истом крају, и осредњим поседом, ако би био на слабом, "мање плодном земљишту и ако би се на њему, из разних чисто ебјективних разлога, газдовало екстенсивније. За категори"сање појединих поседа, дакле, као мерило има служити првенГП ствено њихова привредна јачина, а не њихова површина. – Међутим, Министарство за Аграрну Реформу поступило је _ нотпуно супротно свима досад утврђеним схватањима. Оно је e прогласило великим поседом имање од 50 хектара обрадљиве у или 100 хектара целокупне површине у Далмацији и Херцегоо вини, које у пољопривредном погледу, као што је познато,
НТ U: —_——_ —_ . _ IZ IJ _ – Ig... JI IC
важе, као најслабије покрајине, док, на против, површину.
_ великих поседа пење ка 300 хектара обрадљиве или 500 хектара |: | елокупне земље у Срему, Бачкој и Банату, ма да те покрајине располажу најплоднијом земљом и ма да се у њима i газдује сразмерно. најинтенсивније. У Далмацији, просечан ће | вринос са 1 хектара износио је (1910-19153) код пшенице 5:85 | | товара (од по 100 кгр.), код кукуруза 10'7 товара а код свих | врста жита 9:05 товара; у Банату и Бачкој, на против, тај 4 "принос пење се (1908-1911) код пшенице на 12'9 товара, код “ кукуруза на 20'5 товара, а код свих врста жита на 15'75 Т товара. Ако би се, према томе, узео за мерило само тај однос
у
| |
1 дљивог земљишта“. Јер по тој одредби најужа граница за велике поседе "Фила би, кад се јутра претворе у хектаре, округло 575 хектара, а најшира
· екругло 287'5 хектара, док је сад прва заокругљена на 50 (дакле смањена | је) а друга на 300 хектара (дакле проширена је). Још већа недоследност, “међутим, избија, кад се ове границе упореде са Наредбом о Привременим Закупима, по којој је та граница утврђена уопште ва све крајеве на „барем 100 јутара обрадивога гемљишта, т. |. ораница.“
АИ