Srpski književni glasnik

"Аграрна Реформа: Подела Великих Поседа. 211

– проглашене експроприације и поделе великих поседа. Али је "тим првим кораком учињен још сувише слаб напредак. По "члану 1, експроприација и подела великих поседа имала се извршити дефинитивно само „ако су таква земљишта нужна "за јавне (државне и комуналне), интересе, за колонизацију, “те за оснивање земљорадничких кућишта и изградњу радниочких \H чиновничких станова и вртова.“ Иако се колонизација “спомиње нарочито, стварно се није мислило на праву колонизацију у вези са стварањем нових самосталних пољопривредних газдинстава. У питању је било само подизање нових “насеља за усељавање — окућивање оних, који досад нису имали својих „кућишта.“ Према томе, ни том се уредбом није ош“ никако ушло у суштину аграрне реформе, у колико она "стоји у вези са поделом великих поседа, јер се њом још није пришло дефинитивном решењу питања о подели великих песеда (ради заснивања малих. Уместо тога, на један дан пре ове Уредбе, 11 фебруара 1920, издана је Наредба о Државном ПНадзору и Државној Управи Великих Поседа. Њоме се по"тврђује оно што се у напред могло очекивати од пренагљео ости у мерама предузетим до сада по питању поделе вели"ких поседа, и од забуне створене њима код великих поседника. "Тек после једногодишњег искуства, које је народну привреду "скупо стало, увидело се да је производња на земљишту ве– ликих поседа попустила. Сад се тек признаје да је „у интересу одржања нормалне производње у прелазно доба да се ликвидација великих поседа врши постепено“ (чл. 20). Стога се сад „ради одржања и унапређења производње у прелазно доба и | ради обезбеђења проведбе аграрне реформе, стављају сви је велики поседи под државни надзор а према потреби и у · државну управу (чл. 1). ф Тај општи задатак мисли се постићи, пре свега, тим што се „великим поседницима остављају слободне руке у начину рада и господарења на целокупној оној површини поседа, А која се... не предузима у сврхе давања у привремени закуп дотично y сврхе коначне проведбе аграрне реформе“ (чл. 3). Прописане су им чак и нарочите дужности: „да ту земљу % нормално гноје и да је према теренским, локалним и LO Ћајним приликама што интенсивније раде и искоришћују,“ „друге То:је све У основи добро. Али, да би велики поседници | 14*

ice И покушало. први пут да се приступи самом остваривању