Srpski književni glasnik

212 Српски Књижевни Гласник. све то могли учинити, имало би се претпоставити да ће они | на првом месту добити тачно издвојене и ограничене делове | имања који им се неће одузети ради поделе. Међутим, ни у · ранијим уредбама ни у овој Наредби, нису предвиђене никакве одредбе о издвајању тих ослобођених делова. Иначе, да је то | урађено (а то је требало одмах урадити, кад се већ пошло · овим путем ка ликвидацији великих поседа), онда би потпуно излишни били сви они прописи чланова 3 и 5, и сав онај“ „сталан надзор“ који се чланом 4 ставља, у дужност обласним органима.“ јер, чим би велики поседници добили издвојене им делове, без бојазни да би неком могло пасти на памет да их одузима, ван сваке је сумње да би они, из сопствене · инициативе и без ичијег савета, настали да од њих извуку и | да на њима и за будућност обезбеде највеће могућне привредне користи. |

За оне пак „површине великих поседа, које ће се експроприсати у сврхе 'аграрне реформе“ прописано је најпре | (у члану 6) да се „могу дати... за време, док се у те сврхе“ фактично не употребе, на обрађивање оном великом поседнику, | коме су до тада припадали... и дотични ће велики поседник · у том случају бити дужан да их до тога времена рационално обрађује.“ Против таквог поступка не би се имало шта приметити. Шта више, такав би начин обраде и искоришћавања | великих поседа био у важности и сам по себи да се од пи- | тања о експроприацији и подели њиховој није разним непро-“ мишљеним и самовољним поступцима створила излишна збрка, и да се са меродавне стране остало неодступно при раније | проглашеном оправданом начелу о подели великих поседг, | „редом од највећег према све мањем.“ У том би случају, | сасвим природно, велики поседници наставили своје дотадашње | газдовање све дотле док (после свршених припремних послова). не би дошао ред на коначну експроприацију и поделу великих поседа. Да се тако поступило, народна привреда 'не би имала | ни приближно онако велике штете какве јој је донела про- | извољност и нерационалност цепкања великих поседа ради“ издавања земље под привремени закуп људима који су најчешће били без икаквих или бар без довољних средстава за | успешан рад. Али, на жалост, неувиђавност и несмишљеност | оних који су почели изводити аграрну реформу учинила је: да се не пође тим природним и једино разумним путем.

|