Srpski književni glasnik

214 Српски Књижевни Гласник. “| другој мери, јер би свака донела више користи него што ће је. донети предвиђени „државни секвестори“. Лепо је, истина, прописано да је дужност свакога од њих да се стара „не само о рационалном економисању на повереном му великом поседу, peh, и о савесном руковању са приходима тога поседа.“ Anu je M требало претходно повести рачуна и о томе: да ли ће се наћи људи који ће тој дужности моћи и хтети одговорити. Није друга и мање лепша дужност била ни досадашњим Т. зв.. државним комесарима на секвестираним имањима поданика | непријатељских држава, али је данас на жалост и сувише И позната чињеница да је њихов „рад“ био све пре но рад и успех. 7 Ако се пређе преко осталих појединости ( +С 61 | мање стоје у вези са додирнутим главним питањима), једина још одредба, којој не само што се не може противуречити, | него која заслужује да буде нарочито истакнута, јесте одредба чл. 21: „На свим великим поседима на којима се налазе пољо- | привредне или шумске индустрије, може Министар за Аграрну Реформу такве индустрије издати у закуп првенствено пољо- привредним задружним организацијама, ако би то било у | интересу осигурања и унапређења производње.“ По нашем мишљењу, слободно се могло ићи и даље, и место првен- | сшвеног издавања под закуп пољопривредним задружним орга- | низацајама предвидети искључиво издавање у закуп. Исто је тако, требало је предвидети да ће се закуп претворити у“ власнишшво, чим се буде приступило коначној ликвидацији | дотичног великог поседа. | | Три дана после издавања предње Наредбе, 14 фебруара | | | 1920, објављена је Уредба о Постшупању с Беглучким Земљама, |) | позната нарочито по она два члана (6 и 7) која су играла | онако видну улогу приликом предизборних министарских криза · | и око којих су се водиле онако жучне и оштре партијске || борбе. По првобитном тексту. чл. 6, „она беглучка земљишта, i на којима не постоји кметству слични однос, а која тежаци / већ десет година... као закупци држе и обрађују, прелазе ši присилним откупом у сопственост ових закупаца.“ А по чл. 7 „сви беглуци, које сопственици од године 1910 нису обрађи- - } вали, нити сами нити у властитој режији, приводе се откупним | | i сврхама аграрне реформе по начелу потребе за корист оних | тежака који немају довољно или никако своје земље...“ Ме- | ђутим, према изменама које је у та два члана завела доцније оф