Srpski književni glasnik

Аграрна

Реформа: Подела Великих Поседа. 213

Али, није се остало само на томе. Највећи део прописа Oe Наредбе односи се управо на могућност узимања великих 1 тоседа „у државну управу“. По члану 7, наиме, „узеће се у државну управу и на трошак дотичног великог поседа по| ставиће се посебан државни секвестар“ не само за све шумске комплексе великих поседа, већ и за њихове пољопривредне – површине у случајевима нарочито предвиђеним, који ниукоолико не искључују произвољности.

i О потреби и корисности узимања шумских комплекса · под државну управу не може бити велике дискусије. Пре · свега, у свима покрајинама постоје већ државне шумске управе, 1 је лако њихов делокруг проширити и на шумске комплексе ; 7 великих поседа. Затим, релативна једноставност послова око | разумног шумског газдовања и досадашња искуства у ваљано · уређеним државним шумским газдинствима дају наде и јемства ода ће се са прикљученим шумским комплексима великих по| седа моћи успешно газдовати. То пак одузимање шумских комплекса од великих поседа треба извршити у толико пре о тпто постоји опасност да велики поседници не дођу у искуı ење да своје шумске комплексе посеку или бар јако оштете пре ликвидације, која им предстоји (као што су то многи у _ ствари већ и учинили). Уосталом, то је питање начелно већ решено, и то много радикалније, још Прешходним Одредбама, ији члан 17 прописује да „сви већи шумски комплекси преазе у својину државе“. Према томе чак је и чудно било "говорити, сад после без мало читаве године дана, о узимању | њиховом само под државну управу.

1 Али то што у начелу вреди за шумске комплексе не оже вредети и за пољопривредне делове великих поседа.

|: Познато је да државна управа у уређивању и искори| | шћавању пољопривредних газдинстава спада у најгоре, нај|; ерационалније вођење државних послова, и да су изузетци (у томе тако ретки да се о њима не сме водити рачуна. Сад се, међутим, хоће да се и велики поседи усреће непосредном државном управом. И кад за тај деликатан рад не би било

aj оне оскудице у искусним и опробаним пољопривредним стручЈа пАЦИИ

НОС

НИК

“ могла назвати свакако друкчије пре но разумном. За онакве случајеве какве предвиђа члан 7 могло се прибећи свакој