Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Августин Ујевић, Лелек Себра. (Београд, Издање Књижарнице С. Б. Цвијановића, 1920.)

Књижевна силуета Г. Августина Ујевића, каква се почела наговештавати у иначе не мало живописном и бројно богатом песничком нараштају који се јавио око балканских ратова и непосредно пред. Видов-Дан 1914, обећавала је већ од првог маха, поред“све непоузданости и неодређености својих црта, један скори и занимљиви развој особене и утанчане поетске личности. Млади далматински Хрват, који је у сањалачки нежном сонету певао Славу Пролазносши :

Што је трајно и вјечно, мртво је и млако Монотоном својом сталношћу за мене;

Душа воли слаби цвијет, што вене и свене, И све што је лијепо, и што гине лако, —

и на једној страни баш овог часописа, 1912 године, у своме Кампанилу, — италијански звонким стихом, рекли бисмо, :да у исто доба нисмо с удивљењем слушали другог једног ча- . робника речи и риме, Г. Мирка Королију, — плаћао синовљи · дуг „драгом ритму старог кампанила“ који „молитвама звонке бронзе“ шаље Господу „вапај верног стада“:

Љубав родног Града шири свуда, камо Допире на тихим лепетима крила Габриелски поздрав побожног звоника, —

дошао је био Београду да се придружи оној групи националиста, прикупљених из свих крајева засужњене Југославије, око тадашњег /ијемонша и по уским кружоцима агилних и активних идеолога револуционарног уједињења и јединствене културе, фанатика и фантаста, завереника и боема, атентатора и левенти, од којих су, по објављеном Рату, једни живи трунули и умирали ћутке по аустријским тамницама, други гинули у српским пуковима на Дрини и Моглени, трећи — они најгрлатији — склонили се на време у мирне и удобне велеградске риоблиотеке и музеје савезничке и неутралне Еуропе, и склапали нове филозофске и социолошке системе у симпатичној олизини српских државних благајни. — Безазлена и отворена словенска душа Г. Ујевића имала је да се обелодани у сре-