Srpski književni glasnik

230 Српски Књижевни Гласник.

је једина европска земља окружена са највише суседа, везаних са Немачком у прошлости, који по њој регулишу донекле и | данас своје држање. Нови француски министар председник, чију умешност, чврстину, речитост, и непоколебљивост хвале, сви хвале, био је у своје време велики бранилац наше солунске – офансиве и солунскога фронта, а лорд Киченер не. Али, Бриан · је био у исто време и заштитник Константина, док су Енглези – били за Венизелоса. Данас је у Грчкој краљ Константин опет – на престолу, а питање Европске Турске опет на дневном реду. Енглези нису сасвим противни рестаурацији монархије у Ма- џарској, и донекле противу учвршћивања монархија; Французи · су били у доба Милраново за то. У Румунији се од англофилства и франкофилства почиње стварати политички систем. | У Републици Чехо-Словачкој, Масарик и онај чиков од министра иностраних дела, Бенеш, не могу још да нађу средину праве Антантине политике, него кривудају. Пољска Република,

та данас у најтежим околностима европска држава, везала је

своју судбу готово коначно за Париз, и ако још то не доноси увек добра. Па, и сама Италија удешава своју политику – идући често преко Лондона у Париз, и обрнуто, не губећи из вида своје велике сањарије на Блискоме Истоку. Наша дана– шња спољна политика, кад се не тапка у месту, греде старим – путевима. Ми смо имали већ две опомене: Севрски Уговор, а после и Рапалски Уговор. Трећа је у изгледу.

Република Аустрија, од свога постанка до данас, не може | да нађе пут за своје сређивање. Америка, Велика Британија, | Француска, пошто су је створиле, а после изнеле, за рђаве · аустријске круне, сву прератну индустријску робу и много | што шта друго, приметиле су да Аустрија треба сталне помоћи. Исцрпена ратом, и за време примирја, без довољно хране за исхрану свога становништва, без сировина и угља“ за своју индустрију, Аустрија нити је могла нити може без ~, помоћи опстати. И оне су јој давале помоћ, која је имала | често облик милостиње. Сад се види да и та помоћ није била довољна. Она је до данас одржавала само економску и поли- | тичку неизвесност, која се показивала у обличјима штрајкова, | ранкротстава, претеране скупоће, болестима, глади, итд. Данас се јавља криза опстанка Аустрије као самосталне државе. 8]

Основни узроци ове кризе, према мишљењима Међу- народне Репарационе Комисије, налазе се: у разлици између данашње производње у Аустрији и минимума битних потреба њених ; у дефициту трговинскога биланса (Аустрија мора више од две трећине свих животних намирница да увози из иностранства); у рђавој валути (1 динар вреди 20 круна, једна фунта 2000 круна, један франак 40 круна); у државноме дефициту. Владе аустријске, Ренерова и Мајрова, прибегавале су зајмовима у прво време. Кад зајмови нису помогли, они