Srpski književni glasnik

232 Српски Књижевни Гласник.

се тешко дају и државама које могу дати стварна јемства и залоге, па ипак, пред изгледом за нови хаос у Средњој Европи, међународни финансиери могу отклонити аустријску кризу ако могу наћи 250 милиона долара у Америци, које би, на пример у пет рата, могли дати Аустријској Републици. Они могу установом међународне контроле обезбедити исплату те велике своте, оживотворити Аустрију, и спречити анархисте

да триумфују. ИНОСТРАНИ

ПОДСЕТНИК. Јануара 3, 1921. — Немци званично одбијају разоружање предвиђено Версаљским Уговором. Јануара 8. — Састала се Руска Уставотворна Скупштина у Паризу; постигнут споразум за рат противу Совјетске Управе. 4 Јанурра 10. — Америка опозвала свога представника у Врховноме Савету: Амбасадора у Паризу. — Прва годишњица Лиге Народа. 4 Јануара 12. — Због питања о разоружању Немачке, француска влада“ брутално оборена. : Јануара 16.— Бриан образовао за два дана коалициону владу у Француској.“

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — СЛОВЕНАЧКА ПОСЛЕ ИЗБОРА. Љубљана, 27 децембра 1920. ·

После плебисцита у Корушкој — Рапало. Ово је, у току“ скоро само једног месеца, и сувише за један народић од милион и по душа. Постали смо један торзо, за живот премали, за смрт превелики... Са људима сентименталног карактера! уопште не можете више разговарати. Г. Трумбић неће у Сло- 7 венији добити споменика! У сталној националној борби про-' тив јачих суседа на северу и југу, изгубили смо, већ пре Рата, || наду да се можемо национално одржати. У стиховима нашега – Отона Жупанчича M

Кај боде з вами, ви мејники штирје, Целовец, Марибор, Горица, Трст2

налазимо најбољи израз наших националних идеала. Остварење ових идеала очекивали смо од исхода Светског Рата и | пораза Аустрије. А данас нам остаје од ова четири „мејника“ само још Марибор ! #

Политичко уједињење са Србо-Хрватима на једној, а политички губитак једне трећине Словенаца на другој страни, | ставља наше племе у тежак положај, може бити најтежи у целој нашој историји. Напор наш да се из политичког једин- | ства са Србо-Хрватима развије потпуно југославенско кул- | турно, и, на крају крајева, и језиковно јединство, не сме бити ' | уједно узрок да онај део народа који смо изгубили политички, изгубимо и културно и језиковно. Опасност је велика. Осећај