Srpski književni glasnik

– Политички Преглед. 233

»

опасности видимо свуда. Много се у нашој јавности прересало питање нашег књижевног језика. И ако нам наш пожај у државној и културној заједници са Србо-Хрватима ' категорички налаже да у развитку нашег књижевног језика тежимо ка што већем и бржем зближењу са њима, ипак виJBMO у нашој јавности извесно колебање у овом погледу, и "то нарочито због тога што се истовремено бојимо да овакав развитак нашег књижевног језика не би значио губитак, за "увек, корушких и приморских Словенаца. Јединство словена= чког живља иште да се његов језик развија у свима његовим “ деловима и истом правцу и темпу.

7 Исто се тако у нашој јавности претрес око главног – уставног проблема врши под утицајем бриге о нашој неосло· бођеној браћи, нашој иреденши. |. Убрзо после Рапалског Уговора изашао је чланак Г. Пуца y Словенском Народу у коме се излаже гледиште да морамо, "с погледом на стање створено тим уговором, тражити. за Г Словенију аутономију. Подељеност Словенаца на две области огла би бити штетна по националну словеначку свест, и "једино крепљењем те свести можемо очувати национално и "културно јединство са Словенцима ван граница наше државе. У полемици изазваној овом значајном изјавом једног одличног · демократе истицило се да брига о националном одржању Пт неослобођене браће не сме бити ствар локална, него ствар “целокупне државне политике. Али у пракси стоји то ипак 7 друкчије. Bar Избори за Уставотворну Скупштину донели су извесне | политичке промене. У борбу је ступило шест странака: клерикалци, демократи, социалисти, комунисти, земљорадници и ародни социалисти. Од ових странака последње две су нове – политичке појаве, као што је нова појава и поцепаност социаГлистичке странке на социалисте и комунисте. Појава странке ЊЕ "народних социалиста сведочи само о политичкој неориенти| саности извесних кругова интелектуалних радника; два ман"дата која је та странка добила могу се слободно урачунати | демократима. Напротив, појава и победа нове словеначке сеПТ љачке странке значи прави преокрет у политичким одношајима iy Словенији. При првом свом ступању у политичку борбу, та "странка, и ако до скора без икакве организације, добила ic "близу једну четвртину од укупног броја мандата. За то има Гзахвалити у првом реду своме чисто аграрном програму, а, Ту другом, несумњивој жељи сељачког народа да се стресе вођства цркве и градова. Ако буде само имала добре вође и добру организацију, та странка може сјединити под своју заставу све сељаштво, што значи две трећине свију мандата. Да ли ће бити могућна трајна кооперација словеначких сељака _ Савезом Земљорадника и Хрватском Сељачком Странком, то зависи само од идејног развитка ових потоњих, јер са

ИН КУ и