Srpski književni glasnik

је за то Будимпешта одушевљено клицала и пошла у рат са свом страшћу маџарског темперамента. Виндишгрец је постао заповедник аутомобилског одељења у Старој Пазови. Учествовао је у борбама око Шапца и са цинизмом човека из аустриј ских службених кругова описује злочиначко и крволочко мучење шабачких Срба у црквеној порти. После пораза, он је лично видео заповедника четвртог корпуса, Лотара фон Хортштајна, како „избезумљен од страха“ напушта све, и бежи! „пешке, без капе, без сабље.“ 4 Са српског "ратишта, где му се није дало прилике да се јевтино прослави, Виндишгрец је пошао у Галицију с четвртим – корпусом, који је имао да спасава Лавов. Наишао је и тамо на очајан положај: слом Брудерманов, пораз Ауфенбергов; опште бегство и повлачење. Већ 31 августа 1914 један HeMa- | чки генерал „оштро“ осуђује аустријско војно вођство и нема“ нимало вере у неке његове озбиљније подвиге. Виндишгрецт! сам бележи у свој дневник, 25 новембра, да је аустријски „читав апарат унутра сагњио.“ Да би добили нове савезнике, | с немачког се двора саветује Аустро-Угарској да Румунима! | уступи Седмоградску и, око нове године 1915, Тиса иде тамо, да се бори против те комбинације. ИЕ Маја 23, генерал Тершћански именован је за заповед-“ ника балканских трупа и заједно с њим Виндишгрец долази! у Нови Сад. Три дана пред офанзиву против Србије смењују главног заповедника, а Виндишгреца шаљу у Бугарску. Тамо“ је имао да однесе од Макензена и шефа његова reHepaj- | штаба Секта диспозиције за нападај за прву бугарску армију.“ Под 11 октобром, он бележи у Софији у свој бележник: „На подне стиже вест, да су прошле ноћи трупе прве армије заузеле разне висове на граници, да према Србији створе сазиз“ беШ им да одговоре војном уговору.“ Новембра 19, Чапрашиков извештава о претресу куће Г. Н. Пашића у Нишу, где су“ | нађени телеграми руског цара Краљу Петру. Виндишгрец налази || да су у поступању са становништвом Бугари били пристојнији од Немаца и Аустријанаца, који отворено пљачкају. У Скопљу, || Немци „свуда проваљују, краду и просто туку бугарске! стражаре.“ Као Хецендорфов биограф К. Новак, тако и Виндишгрец | прича о интригама с Бугарима ради тога што су прешли своју | линију и посели Приштину, Урошевац и Призрен; и после, | што су и они, као и Аустријанци, хтели „задобијати“ Арнауте.“ Једне ноћи нашао се и бугарски изасланик и Виндишгрец код“ Ахмед-бега Зоголаја, да „преговарају“ с њим. Бугарин му је понудио 40.000 лева; Аустријанац је дао 50.000 и тобоже га!“ добио. У ствари, Арнаути, како сам вели, нису били низашто, | „само при исплаћивању новца били су увек на окупу и где треба.“ Из Србије Виндишгрец је отишао у Горицу и био тамо неко време. Почетком априла 1916, изабран је за поспаника

2

||)

ши -