Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни Гласник.

Између многобројних појава које су необјашњиве по класичној Механици, а које теорија релативитета објашњава врло просто и прецизно, овде ће бити наведене две астрономске, чије је релативистичко предвиђање и објашњење изазвало сензацију и придобило за теорију и највеће скептике.

Још од Геуегпег-а стајао је нерешен проблем да се нађе разлог и постави тачна теорија констатованог прогресивног кретања перихелије планете Меркура, која је у несагласности са Њутновим законом гравитације. Покушавана су разна, више или мање усиљена објашњења, на пр. помоћу хипотезе да констатоване пертурбације произлазе од једне зоне материалних делића сличних онима од којих произлази зодиакална светлост. Ејп5јејп-ова теорија гравитације, основана, без икаквих споредних хипотеза, на чистој теорији релативитета, решила је одмах проблем, брзо и просто. По Ештзјеш-овим рачунима секуларно кретање перихелије Меркура требало је . да износи 43 лучне секунде; астрономска посматрања дала су за то кретање вредност од 45 лучних секунада, што се сматра да је више но довољно па да се може тврдити да су опажања у пуној мери потврдила рачунске резултате.

Друга од појава, о којима је реч, била је сасвим нова, како за механичаре и астрономе, тако и за физичаре. По Еп5јејл-овој теорији гравитације, утицај се гравитације мора осећати на свима физичким процесима без изузетка, па, дакле, и на светлосним појавама. Једначине његове теорије прецизирају, шта више, и јачине тих утицаја. Један од закључака који излазе из тих једначина, јесте тај да се светлосни зраци, при проласку кроз једно гравитационо поље, деформишу, криве. Применивши своје рачуне на сунчано гравитационо поље, Ештзјет је нашао да се један праволинијски зрак, пролазећи кроз непосредну близину сунца, мора утицајем гравитације преломити и скренути од свога правца за један угао који износи 1,75 лучне секунде. Ма да је ствар изгледала невероватна, астрономи су нашли прецизан начин да истакну на видик то скретање, ако оно у истини постоји, и да га у томе случају тачно измере. Предложена метода је била природна и проста: она се састојала у томе да се приликом тоталног помрачења сунца фотографишу у једно исто време и сунце и звезде некретнице које су му на небеском своду врло блиске, тако да зрак од такве једне звезде, пре но што допре