Srpski književni glasnik

Теорија Релативитета. 39

| Ko д О. фотографског апарата на земљи, прође врло близу сунца. Ако би било поменутог скретања светлосног зрака, ово би с се морало показати на фотографији и одредити помоћу раз(Слике између раздаљине слике сунца и звезде што одговара "њиховим астрономски предвиђеним положајима на фотогра|фији, и раздаљине која се ефективно буде нашла. Подесна се 7 прилика за то била указала при тоталном помрачењу сунца a 30 маја 1919 године. Две енглеске мисије, послате тога Гради на Принчево Острво (Африка) и. у Собрал (Бразилија) под управом астронома Еафпојоп-а и Стоштећп-а, имале су да реше ствар позитивно или негативно. Прва је мисија констатовала скретање које је варирало између 1,3 и 1,9 лучне секунде, а друга скретање од 1,98 лучне секунде. Те цифре потврђују Ешп5јет-ова предвиђања и доказују не само тачност његових рачуна (а тиме и вероватност теорије на којој су основани), већ јасно истичу на видик и стварност једне сасвим нове врсте физичких појава коју је Етп5јејт тачно предсказао: утицај гравитационих поља на светлосно поље. Било је и 0б-– јекција таквоме тумачењу резултата поменутих мисија; по| стављено је питање: у чему се запажени ефекат разликује од онога што би“ произвела обична светлосна рефракција у сун'чаној атмосфери 7 Али убрзо се увидело да тај ефекат не Тможе произлазити од рефракције. Пре свега показало се да је величина скретања, саобразно Ешп5јејп-овим рачунима, обрнуто пропорционална одстојању звезде од центра сунца, што никако не би могло бити по закону светлосне рефракције. Осим тога, рачун показује да би, у случају кад би то скретање долазило од рефракције, око сунца морала бити једна атмосфера која би, још на доста великом одстојању од 15 | лучних минута од сунца, требала имати густину од 0,01 према тустини обичног ваздуха. То је, међутим, немогућно, јер би Што онда указивало. на једну изванредно пространу и густу | атмосферу · око сунца, која би давала врло осетан отпор Пкометама што у њу зађу (на пр. онима од 1880 и 1882 гоод не). Такав отпор није констатован. Поменуто помрачење сунца било је, дакле, прилика за један несумњив и еклатантан успех теорије релативитета, која је од тада при"вукла пажњу најскептичнијих физичара, астронома и математичара. (

| | 1 | |