Srpski književni glasnik

| | E 3 it | | '

0 Преводи у Стиху и Слику. 61

/

Зар не смем бити ја ни раван теби 2

, Привући те кад бејах доста јак,

Придржат' те већ бејах слабачак.

Тренутка тог, ах ! тако блаженог,

Да бејах мален, велик бејах себи !

Ти окрутно ме одгурну на страну

У судбу човечју непоуздану.

Ко да ме учи 27 Чега да се чувам can?

Да попустим зар нагону оном 7

Ах! дела наша к'о и сваки јад

Развитку сметају нам животном.

i Најдивнијем што је поприм'о ум, Навек се предмет туђ па туђ придружи, Доспемо л' к добру, свет што нама пружи, Зове се боље: превара, безум. Што живот нама даде, дивни осећај, Утрне одмах земни комешај.

Кад машта зачне смели свој полет И наде пуна шири с' к вечитом, Довољан онда њој је скучен свет,

“ Стамани л' време срећу за срећом. У срце брига се угнезди нама, Потајним боловима ту је. вир, Немирна је и квари вољу нам и мир, Непрестано под другим личинама. К'о кућа, стобор, жена или дете, К'о вода, ватра, отров или мач;

Од ствари стрепиш које и не прете, А што не губиш, том одајеш плач.

Све ове речи и реченице изгледају без логичне везе

еби немају. Гете оваквим стиховима не би стекао свој глас есника и мислиоца. (Крај у идућем броју.)

БОГДАН ПОПОВИЋ.