Srpski književni glasnik

а ји а ке и Ти иу

ћ | И њ O ита к "Српски Књижег

„Ове нове песме неће чути више — Душе којима сам прве пе ao; У — Растурила се тишма пријатељска, — Изгубили су се, вај! први одјеци. | Моја песма сад одјекује пред непознатом гомилом; — Моје срце зебе и од њеног пљескања; — А остали који су у мојој песми уживали, — AKO. ош живе, лутају по свету расејани.“

Треба оставити на страну стих пети („Незнанима...“), | који се од мог превода удаљава зато што Г. Савић (у друш- · тву с неким немачким коментаторима) држи да у том стиху 7 треба задржати штампарску погрешку Гета место очевиднога 1 Меа. Али кад то оставимо на страну, и оставимо на страну · изостављања која разумевање само отежавају, — ко је сигуран да ће уопште погодити Гетеову мисао у трећем стиху („Гунгула наклоњена. ..“)2 у четвртом (због додатка „у њој“) 7 у шестом (због додатка „расте“ и изостављенога „и“, које је | ту, као мало пре реч „само“, било исто тако важно као и свака друга реч у стиху)“

У „Предигри у Позоришту“ песник се жали Ha гомилу · која долази у позориште, и вели да он пева за потомство. 3 Шаљиво Лице одговара му, у Г. Савићевом преводу, овако: ~

„Да само ништа о потомству не чујем! — Ипак, да о потомству ја што казујем, — Пред светом садањим ко би се шалио7 — А шалу хоће, нек' му је и буде. — У друштву свом кад имам красне људе, — На то се, | мислим, нико не би жалио. — Ко уме угодно да се прикаже, — Огорчити ни светине га неће ћуд. — Тај широм светом би да се покаже, — Да поузданије њему потресе груд.“

Ово читалац, без оригинала пред собом — ја држим или ће погрешно разумети, или неће разумети никако. Наравно, речи су ту, и свака носи своје значење са собом, и та значења ће читалац везати у неки смисао; али није вероватно да ће он погодити да те речи значе ово:

„Да ми је да се једном престане говорити о потомству ! — Узмимо „да и ја почнем о њему говорити, — Ко би онда савременицима пружио забаве7 — Људи је траже, и треба им је дати. — Присуство добра ч0-- – века — Напослетку је, држим, такође нешто. — А онај који своју мисао уме да каже како ваља, — Тога ћуд пука неће огорчити. — Он жели да има што шири круг, да би га могао сигурније потрести.“

Кад су мисли и у самом Фаусшу теже или заплетеније, | у преводу Г. Савићевом врло често не можете никакав сми- |, cao ухватити. Шта значе, на пример, ови стихови г (Фауст 4 их говори после одласка Земаљског Духа.) |

, i) 38 | |