Srpski književni glasnik

OMAN A JO ДК рова ар * ” ' Ћ vw - ~“ у 66

тилно перверсне душе грозничавим речима кричу своју свирепост, своју похоту, своје безумље, или своје безмерно сажаљење. |

Игра чланова „Художественог Театра“ може се оценити | једном речју: она је савршена. По великом гласу који прати. у свету њихово Позориште, човек је очекивао да у њима нађе ванредне глумце који одлично играју, место тога, он је, с чуђењем, нашао људе. Стварати жива бића, то је божанска способност, која (е-дана и великим уметницима ; глумци „Художественог Театра“ је имају у највећем степену. Многобројни типови које су они створили пред нашим очима продужиће да живе | за увек у нашем сећању, као жива и нама добро позната бића. ·

Каква је тајна те чудотворне моћи 7

Она долази од приказивачког стила ових уметника, који је дубоко реалистичан. Муза која њих инспирише и води у њихову послу, то је Истина; они представљају живот, с његовим најсложенијим душевним стањима, без ичега „театралнога“ и | ма у ком виду претераног и извештаченог, искрено и просто, црпући само с пробирањем из богате ризнице оних тисућа | тананих значајних појединости којима се он манифестује: у | боји гласа, у тону говора, у паузама, у гестовима, у ходу, у | Нс-овима, у начину одевања, у једном недовршеном покрету... : Ви замишљате колико такво минуциозно, миниатурно разра- ђивање, сливено једном унутрашњом везом, и без икаквога напора, у хармоничну целину, даје илузију стварности. Ови | људи изгледа да се „отуђују“ од себе, обустављају свој лични живот да би живели живот личности које играју ; они стварају те личности са целим својим изоштреним опсерваторским даром, целим својим животним искуством, целим својим телом и целом својом душом; они су, зато, истинити, јако, потпуно, од главе до пете, у свима својим покретима, свима својим цртама лица и изразима очију, свима својим интонацијама гласа, нарочито. | Њихов говор има хиљаде прелива, онолико колико има пре- ! лива душевних стања, и свака фраза је друкчија и обојена | прикладним осећањем. Отуда смо ми сви који смо невешти | руском језику могли да пратимо тако лепо ове представе; | отуда је, збрг те интелигенције и финоће дикције, могла да се збуде ова нечувена ствар — коју ја хоћу да кажем, макар како она била непријатна — да смо ми, не разумевајући довољно језик којим они говоре, разумевали ове људе дубље него ли, често, наше рођене глумце.

Поред тога интенсивног реалистичног смисла, оно што ' чини највећу чар ове игре, то је њена хармонија. Глумци не постоје као одвојене појединости, они су потиснути у гомилу, и све ишчезава у укупном утиску. „Художествени Театар“ ствара сваком комаду његов специалан 5иттипе, уливајући | до у мртве ствари потребан дах живота. У томе погледу, ја | никад ни у једном позоришту нисам видео ништа јаче изведено него ли што је последњи чин У/ка-Вањг: ми смо, захваљујући том