Srpski književni glasnik

· ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. – ПРЕДСТАВЕ. „МОСКОВСКОГ ХУДОЖЕСТВЕНОГ ТЕАТРА“.

o: Jela део трупе „Московског Художественог Театра“, | погнан из Русије вихром револуције, зауставио се, на свом лутању по Европи, и у Београду, и на скученој и примитив: 10] сцени нашег привременог Позоришта приредио неколико ' представа. Те су представе биле ретке и сјајне уметничке _ светковине. Ми ћемо се, вероватно, доцније опширније враГ тити на те незаборавне тренутке; овај пут, на три кратке | странице, ми хоћемо само, уз неколико брзих и овлашних импре“сија о играним комадима и о начину игре, да кажемо руским г уметницима своје дивљење, и своју захвалност за чисте и дубоке емоције лепоте којима смо, захваљујући њима, трепе· рели шест вечери, и које се задуго, или можда никад. неће – обновити у истој мери.

i: „Художествени Театар“ играо је код нас пет комада:

– Вишњев Сад и Ујка-Вању од Чехова, Кола Мудросши, Двоја “ Лудости од Островског, Пред Царским Дверима од Кнута т Хамсуна, и Браћу Карамазове од Достојевског (деа вечера). = Чеховљеви комади стоје над осталима по својој литерарној Г вредности. Ништа није баналније но догађаји који су у њима | насликани; али су ствари и људи посматрани ту с ванредном | | оштровидношћу, и оцртани с невероватно тачном реалношћу,

Ги најпростијим драмским поступцима. Међутим, и ако писац

ређа своја факта с потпуном мирноћом, не извлачећи из њих

· никакве закључке, из ове две истините драме, које износе, у Ž _ IberOBOj празној бескрајности, читав провинцијски живот, | издваја се једна тешка, неизлечна сета. — Кола Мудрости, г Двоја Лудосши су једна старинска и заплетена комедија, мало | наивна, мало невешта, мало спора, али у којој је насликана Т читава галерија чудно живих, и ако недовољно компликованих г типова из руског друштва пре педесетак година. — Пред Т Царским Дверима има благородну основну замисао и занимљив Т унутрашњи развој: детаљном анализом не би нам, међутим, Г било тешко доказати да је то, у основу, један недонесен комад. — Што се тиче Браће Карамазова, руски уметници су | претпоставили да, уместо сакате прераде каквог драмског “ фабриканта који би од ове историје душа направио једну баг налну кривичну авантуру, изводе сцене из самог романа. Ви Г познајете добро то необично, фантастично и реално, дивље и Е хумано дело у коме су с гениалном продирношћу аналисане Г несвесне, атавичне и животињске силе које-покрећу мрачно

– дно раздртих и раскрвављених људских душа; оно што је ~ учинило могућим његово извођење на позорници, то је што – његове личности држе бескрајне монологе, или воде споре и “ страшне разговоре, у којима њихове контрадикторне и суп-